Спорт и разонода у руском стилу: Лапта, руски бејзбол

Руска лапта.

Руска лапта.

Lori/Legion Media
У царској Русији је ова игра помагала војницима да увек буду у форми, а сада се њоме баве ентузијасти који покушавају да се „издигну” изнад гомиле. Упознајте лапту – руски бејзбол!

Речници и енциклопедије кажу да је лапта традиционална руска спортска игра. Међутим, вероватноћа да ту игру видите „уживо” данас у Русији је отприлике иста као и шанса да сретнете на улици живог медведа.

Ако вам се посрећи да ипак одгледате један меч, највероватније ћете одмах схватити шта се дешава на терену, можда чак и боље од већине грађана Русије. То је зато што лапта веома личи на бејзбол, који је изузетно популаран у многим земљама света (и пре свега у САД), а у Русији људи мало шта знају о њему.

У ствари, тачније би било рећи да бејзбол личи на лапту, јер се он појавио и почео да стиче популарност у Америци тек у 19. веку, а лапта је бар 400 година старија од њега.

Историјат

Лопте и палице које датирају из 14. века пронађене су на археолошким локалитетима у Великом Новгороду (540 км североисточно од Москве). У 18. веку је лапта коришћена као важна компонента физичке припреме војника армије императора Петра Првог. Касније је ова игра постала искључиво начин да се активно искористи слободно време. После револуције 1917. године први народни комесар за војна питања (совјетска функција, еквивалентна данашњем министру) Николај Подвојски наредио да се лапта уврсти у програм припреме војника Црвене Армије. Лапта се не игра у савременој руској армији.

Како се игра?

Играју две екипе, најмање по три човека у свакој. Игра се малом гуменом лоптицом (може да прође и тениска лоптица) и палицама. Традиционална палица за лапту има облик лопате. Сада се, додуше, користе и палице овалног облика, које веома личе на палице за бејзбол.

Ширина терена је 30-40, а дужина 40-55 метара. Један део терена се зове „кон”, а други „город”. У „городу” се налазе играчи из екипе која сервира, а играчи противничког тима се распоређују у „кону”. Лоптица се сервира ударцем палицом што даље у поље, после чега играч који је сервирао истрчава на другу половину терена и враћа се назад у „город”.

Док он трчи противнички играчи покушавају да што пре ухвате лопту и њоме погоде онога који је сервирао. Ако им то пође за руком, онда један играч из кона прелази у город. У супротном враћају лопту екипи која сервира. После сервиса се играч труди да се врати „кући” пре него што се лоптица врати у город. Ако не стигне, онда мора да се врати иза линије кона и да поново трчи док сервира други играч из његове екипе. Победа је однета уколико сви играчи једне екипе после сервиса стигну да се врате у город пре лоптице.

Где се игра?

Лапта у Русији није популарна као некада. Данашња деца можда знају за ту игру из књига или филмова. Уопште није лако видети лапту уживо.

Ако желите да видите и да се сами опробате, препоручујемо да одете у Пушкино (35 км североисточно од Москве). Тамошњи ентузијасти већ годинама организују летње турнире у лапти на свежем ваздуху.

„Врло је лако научити лапту. Да бисте схватили правила треба само мало да пратите игру. Игра подиже адреналин, дешавају се и повреде, наравно, али је занимљиво. Ја сам одлучила да и сама пробам пре пар година, када сам видела како моји пријатељи играју. Леп је осећај када си свестан да се бавиш нечим ретким, а не играш, рецимо, фудбал или кошарку”, каже учесница турнира Арина Прокопович.

Росијскаја газета. Сва права задржана.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“