Зашто је црвена била главна совјетска боја?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Како се појавила црвена звезда

Све је почело пре него што је званично формирана совјетска држава. Црвена гарда је била добровољачка наоружана група која је подржавала бољшевике. Када су ови преузели власт у револуцији 1917. године, основана је Црвена армија радника и сељака, која се у Грађанском рату борила на страни бољшевика против Белоармејаца на страни монархиста. Црвена армија је био званичан назив оружаних снага земље све до 1946. године, када је променила име у Совјетска армија.

Симбол Совјетске армије и чувени пропагандни постер из Грађанског рата – „Да ли си се пријавио за добровољца?“

Јавно власништво

Не изненађује што је симбол совјетске војске била црвена петокрака. Првобитно је то био симбол Марса, римског бога рата, који је коришћен на грбовима војски у већем броју земаља, укључујући САД (црвена звезда је била државни амблем на свим војним авионима које је Америка користила у мексичкој експедицији 1916-1917). Војска Руске Империје у позном периоду такође је користила звезду, али жуту са двоглавим орлом у њој.

Црвена звезда се тако најпре појавила на униформама Црвене армије, а затим свуда. Тридесетих година црвене звезде су замениле и позлаћене орлове на кулама Кремља.

Алексеј Дружињин/Антон Денисов/Прес служба Кремља

Црвене звезде су се затим нашле и на врховима совјетских новогодишњих јелки, па и на надгробним споменицима. 

Револуционарна црвена

Црвена има још један смисао. Од Француске револуције 1789. године црвена се сматра бојом револуције, бојом проливене крви у борби за слободу. Црвена застава је много пута коришћена у бројним земљама. 

Анри Феликс Емануел Пилипото: Ламартин одбија црвену заставу испред хотела де Вил 1848.

Јавно власништво

Бољшевици су морали да се ослободе свих царских симбола и боја (укључујући двоглавог орла и националну руску бело-плаво-црвену заставу) и морали су да измисле нове моћне симболе да заузму њихово место. 

Црвена застава је постала „симбол државног суверенитета СССР-а и нераскидивог савеза радника и сељака у борби за изградњу комунистичког друштва“. На застави су се нашли срп и чекић (савез радничке класе и сељака) и црвена звезда као „симбол коначне победе идеја комунизма на пет (насељених) континената планете“.

Боја комунизма

Црвена застава је била званичан совјетски симбол до распада земље 1991. године, као и симбол комунизма у целини. Земље Источног блока, у којима је СССР имао јак утицај, такође су на својим заставама имале црвену боју (или чак црвену звезду), док заставе земаља као што су Кина, Вијетнам и Северна Кореја и данас асоцирају на совјетску црвену заставу.

Препоручујемо

„Сахранићемо вас“: Шта је Хрушчов заправо хтео да каже капиталистима

У совјетологији, науци која се бави историјом Совјетског Савеза и утицајем ове земље на остатак света, појављује се појам „црвена империја“ или „совјетска империја“. Црвена империја и Источни блок земаља под њеним утицајем били су, наравно, супарници „капиталистичким“ земљама у хладном рату... А САД су биле те које су пре свега називале Совјетски Савез „империјом зла“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.