Све је почело пре него што је званично формирана совјетска држава. Црвена гарда је била добровољачка наоружана група која је подржавала бољшевике. Када су ови преузели власт у револуцији 1917. године, основана је Црвена армија радника и сељака, која се у Грађанском рату борила на страни бољшевика против Белоармејаца на страни монархиста. Црвена армија је био званичан назив оружаних снага земље све до 1946. године, када је променила име у Совјетска армија.
Симбол Совјетске армије и чувени пропагандни постер из Грађанског рата – „Да ли си се пријавио за добровољца?“
Јавно власништвоНе изненађује што је симбол совјетске војске била црвена петокрака. Првобитно је то био симбол Марса, римског бога рата, који је коришћен на грбовима војски у већем броју земаља, укључујући САД (црвена звезда је била државни амблем на свим војним авионима које је Америка користила у мексичкој експедицији 1916-1917). Војска Руске Империје у позном периоду такође је користила звезду, али жуту са двоглавим орлом у њој.
Црвена звезда се тако најпре појавила на униформама Црвене армије, а затим свуда. Тридесетих година црвене звезде су замениле и позлаћене орлове на кулама Кремља.
Црвене звезде су се затим нашле и на врховима совјетских новогодишњих јелки, па и на надгробним споменицима.
Црвена има још један смисао. Од Француске револуције 1789. године црвена се сматра бојом револуције, бојом проливене крви у борби за слободу. Црвена застава је много пута коришћена у бројним земљама.
Анри Феликс Емануел Пилипото: Ламартин одбија црвену заставу испред хотела де Вил 1848.
Јавно власништвоБољшевици су морали да се ослободе свих царских симбола и боја (укључујући двоглавог орла и националну руску бело-плаво-црвену заставу) и морали су да измисле нове моћне симболе да заузму њихово место.
Црвена застава је постала „симбол државног суверенитета СССР-а и нераскидивог савеза радника и сељака у борби за изградњу комунистичког друштва“. На застави су се нашли срп и чекић (савез радничке класе и сељака) и црвена звезда као „симбол коначне победе идеја комунизма на пет (насељених) континената планете“.
Црвена застава је била званичан совјетски симбол до распада земље 1991. године, као и симбол комунизма у целини. Земље Источног блока, у којима је СССР имао јак утицај, такође су на својим заставама имале црвену боју (или чак црвену звезду), док заставе земаља као што су Кина, Вијетнам и Северна Кореја и данас асоцирају на совјетску црвену заставу.
У совјетологији, науци која се бави историјом Совјетског Савеза и утицајем ове земље на остатак света, појављује се појам „црвена империја“ или „совјетска империја“. Црвена империја и Источни блок земаља под њеним утицајем били су, наравно, супарници „капиталистичким“ земљама у хладном рату... А САД су биле те које су пре свега називале Совјетски Савез „империјом зла“.
Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу