Све је почело пре него што је званично формирана совјетска држава. Црвена гарда је била добровољачка наоружана група која је подржавала бољшевике. Када су ови преузели власт у револуцији 1917. године, основана је Црвена армија радника и сељака, која се у Грађанском рату борила на страни бољшевика против Белоармејаца на страни монархиста. Црвена армија је био званичан назив оружаних снага земље све до 1946. године, када је променила име у Совјетска армија.
Симбол Совјетске армије и чувени пропагандни постер из Грађанског рата – „Да ли си се пријавио за добровољца?“
Јавно власништвоНе изненађује што је симбол совјетске војске била црвена петокрака. Првобитно је то био симбол Марса, римског бога рата, који је коришћен на грбовима војски у већем броју земаља, укључујући САД (црвена звезда је била државни амблем на свим војним авионима које је Америка користила у мексичкој експедицији 1916-1917). Војска Руске Империје у позном периоду такође је користила звезду, али жуту са двоглавим орлом у њој.
Црвена звезда се тако најпре појавила на униформама Црвене армије, а затим свуда. Тридесетих година црвене звезде су замениле и позлаћене орлове на кулама Кремља.
Црвене звезде су се затим нашле и на врховима совјетских новогодишњих јелки, па и на надгробним споменицима.
Црвена има још један смисао. Од Француске револуције 1789. године црвена се сматра бојом револуције, бојом проливене крви у борби за слободу. Црвена застава је много пута коришћена у бројним земљама.
Анри Феликс Емануел Пилипото: Ламартин одбија црвену заставу испред хотела де Вил 1848.
Јавно власништвоБољшевици су морали да се ослободе свих царских симбола и боја (укључујући двоглавог орла и националну руску бело-плаво-црвену заставу) и морали су да измисле нове моћне симболе да заузму њихово место.
Црвена застава је постала „симбол државног суверенитета СССР-а и нераскидивог савеза радника и сељака у борби за изградњу комунистичког друштва“. На застави су се нашли срп и чекић (савез радничке класе и сељака) и црвена звезда као „симбол коначне победе идеја комунизма на пет (насељених) континената планете“.
Црвена застава је била званичан совјетски симбол до распада земље 1991. године, као и симбол комунизма у целини. Земље Источног блока, у којима је СССР имао јак утицај, такође су на својим заставама имале црвену боју (или чак црвену звезду), док заставе земаља као што су Кина, Вијетнам и Северна Кореја и данас асоцирају на совјетску црвену заставу.
У совјетологији, науци која се бави историјом Совјетског Савеза и утицајем ове земље на остатак света, појављује се појам „црвена империја“ или „совјетска империја“. Црвена империја и Источни блок земаља под њеним утицајем били су, наравно, супарници „капиталистичким“ земљама у хладном рату... А САД су биле те које су пре свега називале Совјетски Савез „империјом зла“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу