Зашто су Совјети употребили термонуклеарно оружје за гашење пакленог пожара?

Након што су Совјети открили огромне резерве природног гаса у Узбекистану, овај део СССР-а је постао главни регион производње гаса у земљи. Али, ствари су кренуле наопако и једно од његових кључних гасних поља претворило се у катастрофу незамисливих размера коју је направио човек. 

Паклени пожар 

Невиђена ванредна ситуација на гасном пољу Урта-Булак догодила се 1. децембра 1963. Како је бушење пошло наопако и платформа је случајно ударила у резервоар гаса са ненормално високим притиском, дошло је до огромног ослобађања природног гаса. Опрема за бушење је уништена под притиском и запаљени гас је нашао излаз. 

Из документарног филма „Гашење нуклеарном бомбом. Пожар који је трајао 1074 дана“

Џиновски пламен висок до 70 метара букнуо је у ваздух. Количина природног гаса била је толико огромна, а притисак толико интензиван да је паклени пожар било немогуће угасити три године, упркос многим покушајима.

Очајни совјетски инжењери су користили више начина покушавајући да угасе ватру која не само да је потрошила вредне ресурсе, већ је и претила да уништи природу у близини пламена. Временом су се подручја у близини пламена буквално претворила у спаљену земљу. 

„Све што је могло да гори около одавно је изгорело. Сада је то било мртво врело тло. Овде није било места за живи свет. Ноћу су јата птица селица и облаци инсеката, привучени светлошћу, упадали у овај ватрени плес смрти и, падајући, горели, често пре него што су стигли до земље“, написао је у свом дневнику геолог и руководилац акције гашења овог пожара Камил Мангушев.  

Пламен је такође ометао саобраћај авиона за посаде које су летеле ка и из Индије и југоисточне Азије. 

На крају, користећи булдожере, око бакље је изграђен заштитни пешчани бедем како би се некако ограничило њено дејство на околно подручје. Међутим, ово је очигледно било само привремено решење, јер није угасило пламен. Тада су совјетски научници предложили нешто изузетно: термонуклеарну експлозију за гашење пожара. 

Експлозија 

Детонацијом термонуклеарне бомбе у близини извора пламена, научници су се надали да ће уништити пролаз кроз који је гас излазио. 

Такозвани „Конструкторски биро број 11“ који се налази у граду Саров у Нижегородској области имао је задатак да спроведе ризичну мисију. Запослени у пројектном бироу су већ проучавали употребу нуклеарног оружја у мирнодопске сврхе. Сада је дошло време да тестирају своје знање у пракси. 

Из документарног филма „Гашење нуклеарном бомбом. Пожар који је трајао 1074 дана“

Задатак је био компликован с обзиром на чињеницу да је густо насељени регионални центар Бухара, један од најстаријих и најлепших градова Узбекистана и централне Азије у целини, удаљен око 200 км. Други мањи градови лежали су у близини потенцијалног епицентра експлозије. 

Без обзира на то, совјетске власти су одлучиле да делују. Датум подземне експлозије потврдио је лично Брежњев: 30. септембар 1966. До тог датума пожар је већ горео 1.074 дана. 

Препоручујемо

Како је СССР планирао да једним таласом збрише Америку са лица Земље

На заказани датум, нуклеарно пуњење од 30 килотона – двоструко снажније од америчке бомбе која је детонирала изнад Хирошиме – испоручено је кроз тунел до дубине од 1.500 метара. 

Када је све било спремно експлозија је потресла земљу. Ватра је наставила да гори само 22 секунде након експлозије пре него што се заувек угасила. Експлозија је померила Земљину кору и затворила гасни бунар.  

Очигледни успех експлозије у Урта-Булаку изнедрио је нову методу гашења масивних пожара на гасним пољима. На пример, годину и по касније, истим методом је угашен још један пожар на пољу Памук у Узбекистану.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!