Алсиб: Како данас изгледају аеродроми преко којих су Американци слали помоћ СССР-у

Archive photo; Андреј Самсонов/ТАСС
Главна ваздушна линија којом су авиони САД летели у СССР натоварени опремом „америчке помоћи Совјетима“ по Закону о зајму и најму била је отворена 1942. године. Шта је данас остало од тих аеродрома, саграђених у Сибиру, на вечно смрзнутом тлу?
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Ваздушна линија Аљаска-Сибир направљена је за летове борбених авиона и терета из САД у Совјетски Савез по Закону о зајму и најму. Била је дугачка 6.500 километара, од тога 5.000 км на територији СССР. И то су били прилично компликовани километри, јер се ваздушна линија протезала изнад ненасељених тундри Чукотке и непроходних тајги Сибира, изнад пермафроста (вечно смрзнутог тла), кроз снажне бочне ветрове и веома ниске температуре. У таквим условима је направљено или реконструисано 16 аеродрома, преко којих је на фронт пребачено скоро 8.000 авиона. Ти авиони су затим служили и у цивилном ваздухопловству.

1. Уељкаљ, Чукотски аутономни округ

Први аеродром је направљен у малом ескимском насељу Уељкаљу (што значи „китова чељуст“) на обали Беринговог мора. Изградња аеродрома је трајала свега неколико недеља, од средине августа до краја септембра 1942. године. За то време је било истоварено 12 пароброда пуних грађевинског материјала, горива и намирница. Око ескимских кућа су брзо никли помоћни објекти и јаранге са ојачаним зидовима од шперплоче, направљена је чак и кантина.

Споменик пилотима Алсиба у селу Уељкаљ. Чукотски аутономни округ.

У августу 2022. је у Уељкаљу поводом 80-годишњице изградње ваздушне путање „Аљаска-Сибир“ постављен споменик пилотима који су у тим летовима изгубили живот.

Аеродром се не користи од 1980-их. У село где данас живи 200 становника може се стићи редовним хеликоптерским летовима из оближњег насеља Егвекинота.

2. Марково, Чукотски аутономни округ

Од Уељкаља до Сејмчана (једног од главних аеродрома Алсиба) има скоро 1.500 километара, а између њих су ненасељена подручја Чукотке и Колиме. Одлучено је да се на средини ваздушног пута направи резервни аеродром у селу Маркову. Овде је терен веома нестабилан, па је морао да се ојача песком и шљунком.

Данас је на овом месту направљена нова писта, а аеродромска зграда је реновирана. Марково је прилично велико село, са преко 700 становника, тако да га аеродром повезује са другим селима овог региона.

3. Омолон, Чукотски аутономни округ

Аеродром Омолон

Резервни аеродром удаљен око 500 километара од Маркова направљен је 1942. године. У почетку су овде живеле само групе одгајивача ирваса. Село Омолон се појавило управо ради опслуживања аеродрома Алсиба.

Данас у Омолону живи 600 људи и аеродром је једина њихова веза са другим насељима која функционише током целе године. Авиони неколико пута месечно лете у Магадан и Кепервејем (насеље на Чукотки), а све што је потребно узгајивачима ирваса допрема се хеликоптерима.

4. Сејмчан, Магаданска област

Деоница од Сејмчана до Јакутска била је најкомпликованија јер се протезала изнад узвишења и шума, али и зато што је пролазила кроз такозвани „хладни појас“ на подручју Ојмјакона. Овде је 1942. године направљен веома необичан аеродром. Дрвена аеродромска зграда подсећа на „руски терем“, тј. на брвнару из бајке украшену у „руском стилу“.

Од краја рата до средине 1980-их Сејмчан је интензивно коришћен за потребе локалних авионских линија. Данас је број становника неколико пута мањи (1991. је овде било 10.000 људи, а данас их је свега 2.000), па је смањен и број линија. Али авиони и даље лете за Магадан. Аеродромска зграда је проглашена за објекат културне баштине.

5. Сусуман, Магаданска област

Први аеродром око града Сусумана направљен је још средином 1930-их, јер је овде била база за геологе, а 1942. године је премештен ближе насељу и прилагођен потребама Алсиба. У оно време је био познат под називом Берељох, по имену оближње реке. Услови летења на овом подручју били су веома опасни, због непрекидне магле и облачности.

После рата је коришћен као регионални аеродром све до 1998. године, када је затворен, да би 2012. године поново почео да прима летове из Магадана. На аеродрому Сусуман је 2019. године подигнута нова зграда.

6. Ојмјакон, Јакутија

Насеље Ојмјакон на истоку Јакутије је најхладније место у Русији, где се температура редовно спушта испод 50 степени Целзијуса. Аеродром Томтор близу Ојмјакона се појавио у септембру 1942. године. Радове су обављали већином робијаши, а неки од њих су и по изласку на слободу остали да раде на аеродрому.

Стари аеродром, Томтор. „Пут костију“, Република Саха, Јакутија, Русија.

Данас у селу живи око 500 становника, али аеродром и даље функционише. Преко њега село има везу са Јакутском, главним градом региона. Ојмјакон је постао знаменитост по екстремној хладноћи. Годишње га посети око 1.000 туриста, већином управо током зиме, када је најхладније.

7. Хандига, Јакутија

У јесен 1942. године близу насеља Хандига направљена је прва писта, али већ наредне године га је прогутало мочварно тло, јер је терен овде такав. Морало је хитно бити пронађено друго место за писту, и изабрано је насеље Топли Кључ, око 75 км од Хандиге. Већ у новембру 1943. године у њему је отворена нова писта. Аеродром је коришћен као резервни у ратним годинама.

Већ током 1950-их почиње да прима цивилне авионе. Око аеродрома се граде нове зграде и клубови, развија се инфраструктура. Данас је у току реконструкција аеродрома. У његовој околини живи око 6.000 људи.

8. Јакутск, Јакутија

Овај аеродром је најстарији у Русији. Отворен је почетком 1930-их. У почетку је повезивао главни град Јакутије са базама геолошких експедиција, а 1942. је постао кључни аеродром ваздушне путање Алсиб. После Великог отаџбинског рата многи пилоти транспортних јединица прешли су да служе у цивилној авијацији Јакутска.

Међународни аеродром „Јакутск“

Данас је аеродром у Јакутску највећи на пермафросту (има око 350.000 становника) и уједно је једини полигон на свету за тестирање авионске технике на екстремно ниским температурама.

9. Киренск, Иркутска област

Киренск је стари сибирски град. Основан је 1630. године на реци Лени. Овде трајно живи око 12.000 људи.

Споменик Аљаска-Сибир, Киренск.

Близу града је 1942. године готово голим рукама направљен главни аеродром Алсиба. Данас се он користи за везу са Иркутском и удаљеним насељима овог подручја.

10. Краснојарск

Последње прелетање на овом ваздушном путу било је од Киренска до Краснојарска, а то је 960 километара лета изнад непрегледне тајге. Краснојарск је велики сибирски град, у њему је авионски саобраћај постојао још крајем 1920-их, али је за транспорт ратне опреме из САД у СССР морао бити направљен потпуно нови аеродром.

Зграда међународног аеродрома Краснојарск

Имао је две бетонске писте, четири хангара за авионе, складишта и гараже. Одмах после рата овде је почела изградња терминала за цивилно ваздухопловство који је примао авионе из целог Совјетског Савеза! Временом се град повећао, тако да се 1970. године стари аеродром нашао усред стамбених четврти. Због тога је 1980. године у Краснојарску отворен нови велики аеродром 27 километара од града, који је и данас у функцији. На месту старог аеродрома данас је Трг хероја Алсиба.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“