9 необичних (и чудних) новчића руских царева

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Квадратна рубља

Ковање новца није јефтино задовољство. Петар I је то осетио, што се каже, „на својој кожи“. У његово време су се уместо обичног новца, кованог на спљоштеним комадима сребрне жице, појавиле машински направљене округле монете. Међутим, није било довољно сребра, па је уместо њега коришћен уралски бакар, кога је било у изобиљу. Идеју руског реформатора спровела је у дело његова супруга Катарина I. Тако су 1726-1727. у рударским погонима Јекатеринбурга прављене полуге са жигом или „плоче“. Нису изгледале много ефектно. Био је то обичан квадратић са руским грбом у угловима, а у центру је била бројка која означава вредност новчића, а такође место и време када је новчић направљен. Такав новац је прављен у различитим апоенима, од најситнијег, који се мерио копејкама, до најкрупнијег, у рубљама. Што је вредност била већа, новчић је био тежи. На пример, копејка је била тешка нешто више од 16 грама, а бакарна рубља велика као длан тежила је више од 1,6 килограма!

2. Сестрорецка рубља

Сестрорецком рубљом су могли да се закуцавају ексери. Ова џиновска кованица је била тешка 930 грама (а новчић од пет копејака тада је тежио 50 грама). Бакарна рубља је личила на минијатурну хокејашку плочицу и служила као замена за први руски папирни новац. У сваком случају, са том намером су 1771. године Сестрорецке фабрике оружја почеле да кују пробне партије. Међутим, ту је све и стало, тако да ове кованице нису уведене у оптицај.

3. Кованице од платине

Само неколико година након што је у Сибиру почела да се вади платина одлучено је да се од ње кује новац. Кованице од три, шест и 12 рубаља су биле први новац на свету направљен од овог метала. Прављене су скоро 20 година, од 1828. до 1845. године. За то време је извађено укупно 32.000 кг платине, а половина те количине претворена је у новчанице. Чинило се да ће „новчићи раскоши“ дуго бити у оптицају напоредо са сребрном и златном сабраћом, али је све изненада стало. Према једној верзији догађаја, ковање новца од платине је обустављено због страховања да ће племенити метал изгубити вредност. Све резерве платине су продате Енглеској и такав новац више никада није кован.

4. Верзија за иностранство

За време последњег руског императора извршена је монетарна реформа и рубља је везана за злато. Поред кованица уобичајене номиналне вредности у оптицају су се појавиле и нестандардне варијанте, на пример 7,5 рубаља. Али ковница новца је морала да прави и далеко значајније новчиће. На пример, златнике од 37,5 рубаља. „Облица“ из 1902. године са профилом цара Николаја II и руским грбом имала је две номиналне вредности: рубљу и француски франк, јер је била намењена за плаћање у иностранству. Није искључено да је кованица од злата финоће 900 узорака била потребна за протоколарне поклоне, јер је тако необичан новац завршио у власништву чланова императорске породице.

5. Руси уместо рубаља

Министар финансија Сергеј Вите је одлучио да поново „измисли“ златну рубљу и да подигне њену вредност на међународном тржишту. Од неколико назива који су долазили у обзир он је изабрао „рус“. Нова кованица се споља није посебно разликовала од старих, осим по томе што је промењен назив. На пример, златни империјал је вредео 15 рубаља, а сада је то било 15 руса. А две трећине империјала, тј. десет рубаља, сада је била кованица од 10 руса. Николај II је проучио пробни тираж и није био одушевљен Витеовом идејом. Тако је рубља остала у оптицају, а нова валута није заживела.

6. Сибирски новац

Припајање нових територија донело је и озбиљан проблем. Испоставило се да је прилично скупо допремати у удаљене делове земље новац искован у Санкт Петербургу. Због тога је одлучено да се новац кује на лицу места. Новац за Сибир је од 1766. године кован у локалној Сузунској фабрици од богатих резерви бакра. Истина, те кованице су биле у оптицају само на својој територији, од Таре до Камчатке. Скоро све оне су, осим новчића од пола гроша (1/4 копејке), који је имао најмању вредност, имале на полеђини грб Сибирског каната.

7. Кованица без портрета

Павле I је проблеме великог спољног дуга и све веће инфлације решавао врло једноставно: уништавао је резерве папирног и повећавао количину металног новца. Сировина је добијана на све могуће начине. Чак су и дворски сервиси од сребра претапани у новац. У његово време су се први пут појавиле кованице без царевог портрета. Уместо тога су имале монограм од четири слова „П“ са римским бројем I у средини. А на полеђини су биле исковане речи из Псалтира: „Не нама, не нама, него Имену Твоме“. Узгред, тако су изгледали новчићи од пола рубље и од једне рубље, што су биле уобичајене вредности, али и „јефимке“, тј. пробне кованице од сребра чија вредност је била 1,5 рубље.

8. Константинова рубља

Чудно је што у Русији никада није постојао владар по имену Константин, а постојале су кованице са његовим ликом. Ствар је у томе што је после смрти Александра I, који није имао деце, требало да буде устоличен син Павла I. Он, међутим, није желео да буде император, па је било планирано да се трон повери његовом брату, великом кнезу Николају Павловичу. Неколико година пре смрти Александар I је саставио тајни документ у коме је поверио трон Николају, али многи нису знали да постоји тај манифест. Стога је Петербуршка ковница новца почела да кује новчиће не чекајући крунисање. На крају је цео тај тираж уништен, осим неколико примерака.

9. Златник уместо медаље

Постоји изрека да је злато „цар метала“ и метал царева. И то је стварно тако. Монарси су одмах после крунисања засипани драгоценим кованицама и користили су их као украсе и као пригодан поклон. У почетку су златници дељени за подвиге у рату, па су тек у 18. веку уместо њих уведене медаље и ордење. На пример, златником је награђен Фјодор Головин зато што је 1689. године потписао Нерчински мировни споразум којим је дефинисана граница између Руске царевине и Кине.