Да ли је Русији икада плаћено за Аљаску?

Kira Lisitskaya (Photo: Werner Forman Archive, Bilderbox /Global Look Press; Unsplash)
Према популарној теорији завере, право злато које су Сједињене Државе платиле Русији за Аљаску потонуло је на Балтику, а ништа није стигло у Санкт Петербург. Једина истинита ствар у овој конкретној причи је да Русија није примила ниједну пошиљку злата.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Легенда каже да је након закључења уговора о продаји руских територија на Аљасци САД-у, Русија добила 7 милиона долара. Један и по милион је отишао у банку [у Лондону] за конверзију, преосталих 5,5 милиона у облику златних полуга је наводно послато из Лондона у Санкт Петербург. Почетком јула 1868. злато је утоварено на брод по имену „Оркни“, који је 16. јула 1868. потонуо пре него што је стигао до Санкт Петербурга. А осигуравајућа кућа, да не би платила одштету за вредан нестали товар, брзо се прогласила банкротом. Дакле, Русија није добила никакав новац, каже легенда. 

Потписници уговора о продаји Аљаске

Пре свега, иако је 1868. постојао брод под називом „Оркни“, он је те године био на путу за Јужну Америку, сазнала је америчка списатељица Бони Лошбо. После 1868. године брод је наставио пловидбу, помиње се у регистру из 1871. и тако даље. Дакле, цела прича је највероватније само измишљена. 

Истина је, међутим, да Русија никада није добила оволику количину злата. Штавише, било би логистички веома тешко и опасно то учинити. Године 1867. 7,2 милиона долара било је више од 11 милиона рубаља (док је, на пример, годишњи буџет Руске морнарице у то време износио око 15 милиона рубаља). Дакле, уместо да испоручује злато из САД или негде другде, Русија је одлучила да потроши новац у иностранству – очајнички јој је била потребна америчка машинерија за нове железничке пруге. 

У Руском државном историјском архиву истраживач Александар Петров пронашао је документ из друге половине 1868. године. Документ доказује да је заиста већина новца плаћеног за Аљаску отишла за финансирање железнице. „Од северноамеричких држава примљена је 11.362.481 рубља и 94 копејке за уступљене руске поседе у Северној Америци. Од  те суме 10.972.238 рубаља и 4 копејке потрошено је у иностранству на куповину прибора за железницу: Курск-Кијев, Рјазањ-Козлов, Москва-Рјазањ итд. Преосталих 390.243 рубаља и 90 копејки добијено је у готовини.“ 

Дакле, на крају је Руска империја добила нешто готовине, али 390 хиљада рубаља је била сума која се лако могла понети у пртљагу, без икаквих бродова – осим, ​​наравно, оних бродова који су касније довезли железничку механизацију у Русију.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“