Колико пута су Руси победили монголску Златну хорду?

„Двобој Пересвета и Челубеја“ Виктора Васњецова

„Двобој Пересвета и Челубеја“ Виктора Васњецова

Јавно власништво
Најпознатију победу над Монголима Руси су однели у Куликовској бици 1380. године, али то није био једини њихов тријумф у овој великој историјској конфронтацији.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Монголска најезда на Русију 1237. године била је слична незадрживој лавини. Чинило се да ништа не може зауставити надирање номадских ратника који су без посебног напора сатирали кнежевске дружине и заузимали чак и најјаче тврђаве. Па ипак, Русима је с времена на време полазило за руком да успешно пруже отпор завојевачима. Тако су Монголи морали читавих 50 дана да држе под опсадом мали град Козељск, а од Смоленска су били чак и потиснути. Додуше, тада није могло бити ни говора о некаквим крупним и озбиљним победама над освајачима са истока.

„Одбрана Рјазања“

Русија је на крају покорена и нашла се у политичкој и економској зависности од моћне монголске државе Златне хорде која се простирала у јужним степама близу руских граница. Њени канови су почели редовно да узимају данак од руских кнежевина и да руским кнезовима деле „јарлике“, тј. повеље које су овима служиле као потврда да имају право на власт у сопственој земљи. Монголи су са задовољством хушкали руске кнезове једне на друге, подржавајући повремено једну сукобљену страну. У једном таквом конфликту је дошло до прве озбиљне победе руске војске над Монголима.

Баскаци (представници татарско-монголске власти).

Почетком 14. века тверски кнез Михаил Александрович и московски кнез Јуриј Данилович оспоравали су један другоме „јарлик“ за управљање кнежевином који је добитнику давао право старешинства над другим руским владарима. Јуриј се оженио Кончаком, сестром кана Узбека која је примила православље, и тиме обезбедио подршку Хорде. И поред тога, тверска војска је 22. децембра 1317. године у бици код села Бортењева потукла удружене снаге московског владара и монголског војсковође Кавгадија. Михаил Александрович је знао да му непријатељ неће опростити ту срамоту (нарочито после Кончакине смрти у тверском заробљеништву). Не чекајући да казнена експедиција стигне у његову земљу он је 1318. године добровољно отишао у Хорду и стао пред канов суд. Из Хорде се није вратио жив.

Смрт Михаила Тверског

Средином 14. века Златну хорду је захватила политичка криза, позната као „Велика смутња“, када се за двадесетак година на престолу измењало 25 канова. Монголи су водили жестоке међусобне борбе за власт, али при томе нису заборављали да пљачкају руске кнежевине. Ове су се, додуше, с времена на време успешно браниле. Тако је 1365. године у окршају код Шишевске шуме потучен бег Тагај који је пустошио рјазањске земље. Две године касније, у бици на реци Пјани поражен је емир Булат-Тимур, чија војска је извршила упад на територију Городецке кнежевине.

Победа над Татарима код Шишевске шуме.

До кулминације у вишевековној руско-монголској конфронтацији дошло је у сукобу Московске кнежевине, која је током 1370-их већ постала главни центар руског отпора Хорди, и моћног беглербега („бег бегова“) Мамаја, који је највише успеха имао у уједињавању распарчаних делова Златне Хорде под својом влашћу. Руси су 1378. године на реци Вожи однели крајње важну победу над војском коју је послао Мамај. Потучено је пет „тумена“ (око 50.000 војника), петорица његових војсковођа су остала да леже на бојном пољу, међу њима и командант мирза Бегич.

Татари беже са бојног поља код реке Воже, прогоњени гневом Божијим.

Две године касније на Куликовском пољу (близу Туле) војска московског кнеза Дмитрија Ивановича сукобила се лично са Мамајем. „И беше сеча љута и велика, и битка жестока, и тутњава страшна. Од стварања света не бејаше међу руским кнезовима такве битке као за владавине овог великог кнеза целе Русије“, пише у Хроници посвећеној Куликовској бици: „Док се тукоше они, од шестог часа до деветог, као киша из облака проливаше се крв и руских синова, и поганих, и небројено мноштво мртвих паде са обе стране. И много Руса побише Татари, и Руси Татара. И падаше леш на леш, падаше тело татарско на тело хришћанско. Час овде, час онде, могаше се видети како Рус гони Татарина, а Татарин Руса“.

„Двобој Пересвета са Челубејем“

Исход битке је одлучио руски пук који је спреман чекао у заседи и ударио с леђа на монголску коњицу у време њеног јуриша. Изгубивши скоро сву војску, Мамај се дао у бекство, и убрзо га је дотукао главни ривал, кан Токтамиш, који је за разлику од узурпатора власти Мамаја био потомак Џингис-кана и доживљаван је као законити владар Хорде. Токтамишу је пошло за руком да заустави „Велику смутњу“ и да 1382. године спали Москву, после чега су Руси поново почели да плаћају данак Хорди. Али замајац процеса ослобађања Русије већ је био покренут и није се више могао зауставити.

Одбрана Москве од војске Токтамиша, 1382.

Руски кнезови нису више осећали страх и трепет пред Монголима. Често су саботирали исплаћивање данка и нису много марили за реакцију Златне хорде, која се после најезде средњоазијског завојевача Тамерлана распала средином 14. века. Последње покушаје да примора Русе на покорност предузео је кан Ахмат, владар такозване Велике хорде – најкрупнијег фрагмента некадашње моћне државе.

Одбрана Москве од Токтамиша, 14. век.

Монголска војска је 1472. године покушала да се пробије до Москве, али је заустављена на обалама реке Оке код Алексина. Осам година касније организован је нови поход и војске су се среле на реци Угри. После неколико неуспешних покушаја форсирања реке Ахмат је повукао војску. Тако је Русија коначно ставила тачку на период владавине Монгола.

Стајање на реци Угри, 1480.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“