Није Наполеон једини: Ко је још опљачкао, спалио и заузео Москву?

Монголска најезда на Русију

Сергеј Бодров старији/Кинокомпания "СТВ", 2007.

Москва је први пут опљачкана и спаљена за време монголске најезде на Стару Русију. Било је то много пре него што је овај град постао престоница. Монголи су стигли до Москве 1238. године. Тада је то био осредњи град Владимирске кнежевине.

Опсада је трајала пет дана. За то време су Московљани успели да изврше успешан напад, али је то само разљутило Монголе после чега су они заузели и спалили град, а команданта гарнизона су буквално раскомадали.

Војна кампања кана Токтамиша

Public domain

Победа коју је московски кнез Димитрије Донски однео над Монголима у Куликовској бици 1380. године била је значајан корак у ослобађању Русије од монголског јарма, али је коначна победа још била далеко. Монголи су још увек били моћна сила која се није могла занемарити, и то су доказали две године касније.

Монголски кан Токтамиш је 1382. извршио продор у руске кнежевине, и брзо и неочекивано стигао до зидина Москве. Главнина руских снага на челу са кнезом Димитријем била је у походу. У граду је завладала паника. Монголи су преварили Московљане тако што су им послали емисаре и понудили преговоре.

Када су емисари ушли на градску капију за њима су брзо кренуле и монголске трупе, продрле су у град и направиле покољ.

Град је потпуно опустошен. Монголи су узели све што је било вредно и спалили Москву. Када се Димитрије Донски вратио био је запањен изгледом градских улица које су биле пуне лешева.

Налет кана Девлета Гираја

Одбрана Москве од кана Токтамиша, XIV век.

Апполинариј Васнецов/Костромски историјско-архитектонски завичајни музеј.

У 16. веку се моћна монголска држава Златна хорда распала, а руска држава се брзо ширила и уједно „чистила терен“ од преосталих многобројних каната и мањих хорди. Међутим, те државице су и даље могле да изврше упад у дубину руске територије.

Русија је 1571. године увучена у Ливонски рат (1558-1583) тако да је већи део руских снага био ангажован у борби против шведских и пољско-литванских трупа на Балтику. У томе је кримски кан Девлет I Гирај видео шансу да опљачка руске земље.

Он је без потешкоћа стигао до Москве и спалио околна села и предграђа. Пожар се проширио и на сам град. Девлет је одустао од јуриша на Кремљ. Уместо тога је узео у ропство десетине хиљада људи и вратио се на Крим.

Инспирисан тим успехом кан је чак предложио османлијском султану Селиму II да освоји руску државу. Међутим, тај план је пропао када је заједничка кримско-османлијска армија 1572. године доживела потпуни слом у бици код места Молоди близу Москве.

Пољско-литванска интервенција

Протеривање Пољака из Кремља.

Ернест Лиснер

Почетком 17. века је у целој руској држави владала глад. Наступила је политичка криза, а затим и такозвано „смутно доба“. Земља је била подељена на разне политичке групе и покрете, и изложена страној интервенцији.

Најуспешнија страна сила у Русији била је Пољско-литванска државна заједница. Пољске трупе су активно учествовале у свим грађанским конфликтима, подржавајући и користећи различите претенденте на престо.

Пољаци су 1610. године поразили војску руског цара Василија IV, који је убрзо затим свргнут. Руско племство је понудило престо пољском кнезу Владиславу Васи. Пољско-литванске трупе нису наишле на отпор када су на челу са Станиславом Жолкевским ушле у град и заузеле Кремљ.

Пољаци су обећали да неће укључити Русију у Пољско-литванску државну заједницу и да неће нанети штету православној вери, али су ипак дејствовали као завојевачи и убрзо изазвали велико народно незадовољство.

У целој земљи се почео ширити покрет против пољске окупације. Пољски гарнизон у Кремљу је држан под опсадом, да би се после неуспешних покушаја продора предао 1612. године.

Москва је ослобођена али је рат окончан тек након шест година. Владислав Васа је тек 1634. године одустао од свог претендовања на руски престо.

Велика армија у Москви

Пожар у Москви 1812. године.

Виктор Мазуровски

Након 200 година после описаног догађаја Пољаци су се осветили Московљанима. Они су 1812. међу првима ушли у Москву. Били су то војници Петог корпуса Наполеонове Велике армије.

Руска команда је одлучила да повуче трупе из Москве после великих губитака у бици код Бородина. Када је Наполеон 14. септембра ушао у Москву затекао је готово пуст град.

Француски император је очекивао било какву иницијативу за преговоре са руском страном, али су Руси уместо тога спалили и уништили већи део Москве. Французи су одговорили масовним погубљењима и пљачкањем.

Наполеон је остао у Москви само месец дана. Ближила се зима и он је решио да напусти град и повуче своје трупе. Велика армија је после неуспешног похода кренула назад, али је у том дугом и тешком путовању потпуно десеткована.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!