Како изгледају тајни бункери изграђени за Јосифа Стаљина

Russia Beyond (Legion Media; Getty Images)
Изграђени током Другог светског рата, многи од ових бункера су још увек обавијени велом тајне. Ово су пет Стаљинових тајних бункера.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Бункер у московском метроу 

Метро станица „Кировскаја“ четрдесетих година

Непосредно након почетка Другог светског рата, Стаљину је додељен радни кабинет који се налазио око 35 метара испод станице метроа Кировскаја (сада Чистије пруди). Поред Стаљиновог кабинета, ту се налазио и штаб ПВО. 

Возови нису стајали на тој станици. Платформа је била ограђена високим зидом који је одвајао канцеларију врховног команданта и центар везе који се налазио у њој. Стаљин је у бункер улазио пролазећи кроз тајни тунел, који је водио до командног места штаба ПВО.

2. Бункер у Кунцеву

Ова Стаљинова резиденција изграђена је крај Москве 1934. године (данас је унутар граница града), у близини данашњег Парка победе. Ту је диктатор живео последње две деценије свог живота до смрти 5. марта 1953. године. 

У почетку, резиденција није била опремљена било каквом ојачаном подземном заштитом. Нови бункер изграђен 15 метара испод земље био је спреман тек у марту 1942. године. 

Бункер је био релативно велик. За ојачање конструкције коришћено је неколико слојева гвоздених шина. У бункеру су изграђена два одвојена ходника, како Стаљин не би наилазио на службено особље које је радило под земљом. Зидови Стаљиновог кабинета и других одаја су изнутра украшени дрвеним плочама. 

Постојала је канцеларија са овалним храстовим столом за седнице Савета одбране. Бункер је имао и малу спаваћу собу за Стаљина, довољно велику за кревет и ноћни ормарић. 

Прича се да је бункер био повезан са Кремљом преко тајног тунела и система Метро-2.

3. Бункер у Измајлову

Бункер у Измајлову је направљен у време изградње централног стадиона са разним спортским објектима. Поред стадиона, међутим, градио се тајни подземни објекат за Стаљина и руководство совјетске војске. 

Када је 1939. године завршена изградња бункера, градња стадиона је обустављена. Подземни објекат је имао канцеларију, конференцијску салу и кантину. 

Подземни објекат отворен је за туристе након реконструкције 1996. Посетиоцима су представљени различити артефакти из Стаљиновог доба. Међутим, поједини стручњаци доводе у питање њихову аутентичност, као и чињеницу да је подземни објекат икада био замишљен као бункер за Стаљина.

4. Бункер у Кремљу

Мало је информација о Стаљиновом бункеру у Кремљу. Према неким изворима, изградња бункера почела је почетком Другог светског рата, али је завршена тек средином 1942. године, када су Немци одбачени од Москве и више нису могли да је бомбардују.  

Савременици кажу да је ово место више личило на подрум пренамењен као склониште од ваздушних напада, него на прави бункер који би могао да пружи праву заштиту током бомбардовања. 

Адмирал Иван Исаков, који је посетио Стаљинову подземну канцеларију у Кремљу у зиму 1941, приметио је да је унутрашњост слична Стаљиновој канцеларији: „Исти високи храстови панели, исти сто, исти портрети Лењина и Маркса на зиду, па чак и завесе које су покривале непостојеће прозоре биле су исте.“

5. Бункер у Самари (Кујбишеву)

Када су се нацистичке трупе приближиле Москви у почетку Другог светског рата, совјетско руководство је одлучило да евакуише престоницу и премести је у град Кујбишев (сада Самара). 

Стаљину би у том случају требао и бункер који су брзо почели да граде. Народни комесар железнице Лазар Каганович наредио је почетак градње која је, према плану, требало да буде завршена за три месеца. У наредби је прецизирано да нови бункер мора да штити становнике од бомби и гаса, да буде дубок најмање 25 метара и да има најмање 200 квадратних метара. 

Око 4.000 људи, укључујући инжењере и техничаре, стигло је у Кујбишев из Москве на грађевинске радове заједно са специјалном опремом. 

На крају су радници изградили бункер који је имао четири радне собе, конференцијску салу и просторију за рекреацију. Најдубља тачка подземне конструкције налазила се више од 30 метара испод земље. Тамо су се налазили Стаљинов кабинет и соба за састанке. 

Остале просторије су се налазиле ближе површини унутар вертикалног окна пречника 7,5 метара. Шахт је био подељен на 9 спратова, од којих су 5 спратова заузимали услужни објекти - комора за филтрирање и вентилацију, контролна соба, акумулаторска просторија итд. 

Упркос свим напорима уложеним у изградњу, Стаљин није напустио Москву, пошто је совјетска одбрана зауставила напад непријатеља.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“