Да ли је Иван Грозни заиста захтевао 10 здравица за оне који одлазе са гозбе?

Kira Lisitskaya (Photo: Leonid Gaidai/Mosfilm,1973; Konstantin Makovsky)
Постојала је руска традиција да се пије „за одлазак“, али не, толико здравица није подразумевала.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У алтернативној историји истраживања свемира која је представљена у емисији Apple+ ТВ „У име целог човечанства“ (For All Mankind), амерички и совјетски астронаути приређују забаву у истраживачком објекту постављеном на Марсу. Док сви пију, шеф совјетског тима каже да је руски цар Иван Страшни  („Ivan the Fearsome“, претпостављамо да мисле на Ивана Грозног) створио традицију да се попије десет здравица „за пут“ или, како Руси кажу, „на пасашОк“. Али, да ли је то заиста истина? 

Да ли је Иван Грозни подизао десет здравица? 

Не, највероватније није. 

Током гозби у присуству цара, пише историчар Људмила Чернаја, изговарало се мноштво здравица, односно „говор за здравље“. Прва здравица била би изговорена убрзо након почетка оброка - и то је здравица коју би сам цар подизао свим својим гостима. „Гости би прилазили царском трону по редоследу старешинства, узимали чашу из царских руку и, одступивши неколико корака, искапили је, а затим се вратили на своје место за столом“, тако Чернаја описује ритуал. 

Царска Гозба у Кремљу

Ове здравице су биле обавезне за све присутне, па и за монахе и свештенике. Одбијање да се попије у царево здравље, пише историчарка Лидија Соколова, сматрало се увредом царског величанства. 

После прве здравице уследиле би друге - најпре за чланове царске породице, затим за здравље патријарха и тако даље. Међу тим наздрављањима, пише Људмила Чернаја, и сам цар би, с времена на време, дизао чашу у здравље својих гостију. Када би цар наздрављао некоме од присутних, тај човек би устајао са својом чашом и испијао је до дна. Гозба је завршавана подизањем последње чаше и молитвом. Као гест гостопримства, цар је могао да нареди да се буради пића које би остале након славља пошаљу по Москви у домове гостију. 

Да ли су Руси имали оних обавезних „десет здравица за одлазак“? 

Популарна листа од „10 руских здравица за пут“ која се може видети на руском интернету - а која укључује чашу пића „за седло“ или „за пројахивање кроз капију“ - вероватно је списак који је саставио неки савремени блогер. 

Овде су наведене најпопуларније здравице у Русији. Али шта је са оном „за пут“, која се на руском зове „на пасашОк“? Назив здравице се, заправо, може превести као „једна на штапу (за поштапање)“ и то је, заиста, према руској традицији, последња здравица пре него што гост оде.

Испраћајући госта до прага, домаћин би му понудио последњу чашу пића, чиме се проверавао степен пијаности госта - ако је он могао да попије малу чашицу пића стављену на горњи крај његовог штапа, значило би да је „добар за полазак“, односно да је довољно трезан да стигне својој кући, или негде другде. Ако би, пак, испустио чашу, онда је то био знак да би можда гост требало да остане и преноћи. 

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“