Руска верзија игре „Заврти флашу“ је једноставна и немилосрдна. Играчи седну у круг око оборене флаше са алкохолним пићем и један заврти флашу тако да се окреће укруг. Кад се флаша заустави, играч у чијем правцу је окренут грлић испија чашицу. Ово се понавља док играчи не забораве одакле су дошли и где треба да иду.
Ова игра је била популарна међу младима у Русији током 1980-их и 1990-их. Играла се на степеницама у улазу зграде, а главни циљ је да се сви брзо напију.
Потребне су вам степенице и флаша вотке. У стандардној совјетској стамбеној згради било је по 18 степеника између два спрата, са подестом после деветог степеника. Чеп флаше се пуни вотком, играч је испија и пење се на први степеник. Затим испија још један чеп и пење се на следећи степеник. Дакле, за девет степеника потребно је девет чепова. У сваком случају, победник је онај ко се више попне.
Овде „цака“ није у количини попијеног алкохола, него у чињеници да се он испија у минијатурним дозама (у један чеп стане око 7 милилитара). Тако се алкохол апсорбује преко слузокоже у усној дупљи и једњаку, а такође удисањем испарења. На тај начин брже доспева у мозак него кроз пробавни систем.
Да бисте победили у овој игри треба добро да подносите алкохол, али и да имате интелектуалне способности. То је обичан шах, уз један додатак: после сваког потеза играч попије 25 милилитара вотке. Постоји опција да се одмах после вотке попије неко слабије алкохолно пиће или вода, или да се „замези“. Јаки играчи ту опцију не користе.
Иста правила важе за „шашки“ (руски назив за игру „дама“), с том разликом што се 25 милилитара не испија за сваки потез, него за одузету фигуру. Тако укупна доза у једној партији не може бити већа од 300 милилитара.
Победник је онај ко надигра саиграча у стоној игри или онај ко још увек може да повлачи потезе.
Ова игра има различите називе. Неки је зову и „руски рулет“. Бруталнија је од „степеница“ или „алко-шаха“ зато што агресивније делује на организам.
За игру су потребне три чашице. Две су напуњене различитим јаким алкохолним пићима исте боје (на пример, вотком и комовицом), а трећа водом. (Ако немате два алкохолна пића исте боје, можете у обе чашице сипати вотку). Важно је да количина и температура течности буде иста (ако је течност хладна, чашица ће се замаглити са спољне стране).
„Модератор“ измеша чашице тако да се не зна шта је у којој. Затим играч бира једну и испија наискап, шта год да је у њој. Нема право да разгледа или помирише чашицу. Победник је онај ко последњи остане на ногама (или остане да седи, или да лежи... или бар да има пулс). Уопште није лако мешати воду и вотку, а много горе је мешати вотку и џин.
Ова игра је за велико друштво, на пример за студенте некаквог совјетског техничког универзитета који добро подносе пиће или за екипу геолога на терену, у експедицији која траје шест месеци.
Сваки ставља на сто мању новчаницу, а када сви попију домаћин викне: „Ето медведа!“ На те речи сви се завлаче под сто. После извесног времена домаћин саопштава да је медвед отишао, сви се извлаче, устају и седају за сто, наточе још по једну и ставе још једну мању новчаницу преко претходне.
„Медвед“ долази непрекидно све док не остане само један играч који може да устане и седне за сто. Он добија сав новац. И вероватно ће сутрадан скоро све потрошити да нечим разбије мамурлук.
Подсећамо: Пијте са одговорношћу. Претерана употреба алкохола може проузроковати озбиљно оштећење здравља, па чак и смрт.
За време епидемије корона вируса пијте из сопствених чашица, и имајте у виду да алкохол не лечи од вируса.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
