Зашто је покушај убиства на Црвеном тргу 1942. године толико мистериозан?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Мистериозни стражар

То се догодило 6. новембра 1942. године. Совјетска полиција и војска су подигле борбену готовост јер су високи гости почели да пристижу на Црвени трг, на прославу 25. годишњице Бољшевичке револуције.

Разводник Савелиј Дмитријев ступио је у подне на дежурство у гаражи свога пука. У једном тренутку напустио је стражарско место и са пушком у рукама кренуо према Црвеном тргу. Стигавши на трг попео се уз степенице до такозваног Лобног места, округлог објекта од белог камена на пиједесталу испред Сабора Василија Блаженог. Некада је служило и као место са кога су се руски цареви обраћали народу.

Дмитријев је причврстио капију жицом и осврнуо се на све стране. Била је то идеална позиција за наоружаног човека који планира убиство.

Тајанствени стражар на толико необичном месту био је сумњив патроли на Црвеном тргу. Полицајци му приђоше али их Дмитријев збуни својим одсечним одговором.

„Војна патрола. Послата као појачање обезбеђењу Црвеног трга уочи празничне новембарске параде“, одговори тајанствени стражар и врати се на своје место. Затим је неколико аутомобила бучно пројурило поред њега, и после тога обезбеђење око Црвеног трга више није обраћало пажњу на човека са пушком.

Инцидент у 14:55

Око 14:55 су се из правца Васиљевског Спуска поред храма Василија Блажног појавила службена возила Владе и у неколико наредних тренутака се догодио мањи инцидент. Гледано из данашње перспективе, тај инцидент је загонетка која је годинама мучила истрагу.

Однекуд се, наиме, појавише запрежна кола са сеном и пређоше пут испред аутомобила у коме се налазио народни комесар за спољну трговину Анастас Микојан. Изгледало је да се коњ отео кочијашевој контроли, па је Микојанов возач морао да скрене десно како би избегао судар са запрегом. Тако је он заправо пришао ближе Лобном месту и успорио.

У том тренутку Дмитријев подиже пушку и три пута опали у правцу возила.

Сумњиве подударности

Схвативши да је то напад, возач аутомобила даде гас, а из возила које је било у пратњи искочише припадници НКВД-а и отворише ватру.

Атентатор одговори ватром, али после експлозије гранате одлучи да се преда.

Истрага је усрдно прионула на посао, имајући у виду да је жртва атентатора могао бити и Јосиф Стаљин.

Потпуно природна претпоставка је била да се ради о нацистичкој завери у циљу ликвидације шефа совјетске државе у време рата, или, као алтернатива, да је у питању контрареволуционарна завера, такође у циљу Стаљинове ликвидације. Јер ако није нешто од тога, онда није могуће повезати све подударности које су довеле до атентата и формулисати валидну верзију. Како су се кола са сеном нашла близу Црвеног трга? Како то да обезбеђење није обратило пажњу на непознатог човека који сатима дежура на узвишеном Лобном месту? Та питања су годинама мучила иследнике.

Суђење под печатом државне тајне

Дмитријев није активно сарађивао са истрагом. Признао је да је планирао атентат на Стаљина, и то је било све што се од њега могло сазнати.

Истрага и судски процес нису били доступни за јавност. После дугих и интензивних саслушања ипак је остало неколико кључних празнина.

На пример, није јасно да ли је у склопу истраге саслушаван кочијаш.

И што је још важније, да ли је Дмитријев био психички здрав. Специјална комисија је, додуше, дошла до закључка да атентатор није имао никакву психичку болест, али је било доказа који сведоче да је Дмитријев имао слушне халуцинације и психички нестабилне реакције.

На крају су искључене верзије тајних завера и дошло се до једноставног закључка да је у питању подухват „вука самотњака“. Па ипак, истрага је трајала шест година пре него што је случај предат суду. Није јасно зашто се цео процес толико отегао. Можда је истрага настављена незванично, у потрази за траговима евентуалне завере?

Суд је тек 1950. године размотрио атентат на Црвеном тргу. Дмитријев је проглашен кривим и осуђен на смрт. Стрељачки вод је извршио пресуду истога дана.

Шира јавност у СССР-у никада није ни сазнала за пуцњаву на Црвеном тргу, као ни за истрагу, судски процес и погубљење.

Овде сазнајте ко су били најпознатији плаћеници у ери наручених убистава у Русији?