Невероватна прича о Белки и Стрелки – првим псима који су се вратили из свемира

Откако је 1957. године СССР извео сензационално лансирање првог вештачког сателита Земље, совјетско руководство је од космичког програма стално очекивало исто толико ефектна достигнућа. Генерални секретар Никита Хрушчов је сваке четири године научницима постављао већ устаљено питање: „Чиме ћемо још задивити свет?“ Али добре вести нису стизале.

Препоручујемо

Због чега је СССР у космос слао псе, а не мајмуне?

До августа 1960. године Совјетски Савез је у свемир већ послао 8 паса. Ниједан се није вратио жив. То је увек била мисија са истим крајем. Потресна прича о Лајки – првом псу у свемиру – изазвала је жестоке дискусије о томе да ли су овакви подухвати морални.  

Међутим, свемирска трка је имала превелик политички значај. Совјети су били опседнути идејом да из свемира жив може да се врати не само пас, него и човек. Лансирање паса Лисичке и Чајке у јулу 1960. године поново се завршило несрећом и смрћу животиња: у 23. секунди лета распала се комора за сагоревање. Тада је одлучено да пси треба да имају капсулу за катапултирање, да би у случају несреће могли да се спасу. То је била једина корекција која је извршена пре следећег лансирања. За само нешто више од 20 дана капсула за Белку и Стрелку била је спремна.  

Строга селекција  

Док су САД у свемир слале мајмуне, Совјети су се одлучили за псе луталице. „Као прво, веома су нам одговарале луталице. Њихов је живот компликован: хладноћа и глад. А то значи да су навикле на различите услове средине. Као друго, пси имају добар однос са људима, који су за њих газде. И лако их је тренирати. А као треће, физиологија паса је од времена Ивана Петровича Павлова добро проучена“, рекла је доктор медицине професор Адилија Котовска, која је припремала ове псе и њихове мисије.

Стрелка и Белка

Sputnik

Белка и Стрелка су, као и многи, пронађене на улици. Специјална служба тада је буквално шетала совјетским улицама са техничким задатком да пронађе кује (за њих је било лакше направити уређај за асенизацију) старости од две до шест година, тешке до шест килограма, високе 35 центиметара. Бирани су пси светлије длаке, јер боље изгледају на фотографијама. У Институту за медицинско-биолошке проблеме истовремено се налазило туце оваквих паса.

Белка је била лидер у тиму, најактивнија и најкомуникативнија. На тренинзима је имала најбоље резултате, међу првима је прилазила посуди са храном и прва је научила да лаје ако нешто није у реду. Стрелка је била женка светле боје длаке са тамним мрљама. Била је прилично  стидљива и суздржана, али успешно је прошла сва тестирања. Обе кује су имале око две и по године.

Прошле су детаљна медицинска тестирања и постепено су навикаване на будуће тешкоће. Најпре су им на по неколико дана ограничавали простор. Затим су им уградили електроде како би пратили њихово стање по сензорима. Такође су их постепено навикавали на одећу и оптерећење.

Јевгениј Касин / TASS

Када је дошло време за лет, променили су им имена. Белка и Стрелка су надимци по којима су ушле у историју. Али док су живеле при институту, звале су их Капља и Виљна. „Угледнија“ имена смислили су им када су биле изабране за летачки одред.

17 кругова око Земље  

Лет је планиран за 19. август 1960. године. У контејнеру за катапултирање се осим паса налазило још 12 мишева, као и инсекти, биљке, културе плесни, семење кукуруза, пшенице, пасуља и лука, неке врсте микроба. А ван контејнера летело је још 28 лабораторијских мишева и 2 бела пацова. Сви они су били потребни да би се испитало како боравак у свемиру утиче на различите организме.

Овај лет је био посебан још и по томе што је први пут из свемира емитована телевизијска слика. Слика са свемирског брода стизала је на пријемник на Земљи одмах или са малим закашњењем. За време узлетања дисање и пулс паса били су убрзани, али када је брод доспео у орбиту све се нормализовало. Ускоро су добиле храну, супстанцу налик на пихтије која им је замењивала и храну и воду. Посуде са свемирском псећом храном биле су причвршћене испод места на којем су лежали пси. На сигнал контејнери су се појављивали, а када би пси све појели, уклањали се. Белка и Стрелка су све појеле са апетитом.

Sputnik

Затим се за време четвртог круга око Земље Белка крајње узнемирила, покушала је да се ослободи појасева, осећала је мучнину. Ипак, њени медицински показатељи били су нормални.

После 17 кругова кује су успешно враћене на Земљу. Укупно су у свемиру провеле 27 сати. Млађи научни сарадник В. С. Георгијевски, који је био члан одреда за потрагу и спасавање, присећао се: „Када је свемирски апарат отворен, Белка и Стрелка су ме препознале и почеле да се умиљавају. Биле су у добром стању, чак у бољем него после неких тренинга. Њушке су им биле влажне, језици којима су ми лизале руку били су ружичасти. Опустио сам се и чак их пустио да се прошетају по степи.“

Sputnik

Шта је било касније

Када су анализирани резултати лета, научници су дошли до закључка да боравак у свемиру не представља никакву опасност за човека. Лансирање Белке и Стрелке било је последње лансирање пре човековог лета у свемир.

Капсула за катапултирање Белке и Стрелке. Музеј космонаутике.

Евгений Биятов / Sputnik

То што је Белка осетила слабост научници су објаснили као стање стреса које не угрожава живот. Ипак, због тог случаја донета је одлука да се први лет човека у свемир ограничи на минималан број кругова. Фактички је због Белке Јуриј Гагарин око Земље направио само један круг.

Након тога Белка и Стрелка више нису летеле у свемир, него су отишле у почасну пензију и до дубоке старости живеле при Институту за медицинско-биолошке проблеме. Шездесетих година оне су биле најпопуларнији пси у земљи. Њихови портрети налазили су се на плакатима, поштанским маркама, разгледницама и календарима.

Валериј Генде-Роте / TASS

Неколико месеци после лета Стрелка је донела на свет шест здравих штенаца, који су приказани на телевизији. „Ту је било и сасвим бело штене по имену Пушок. Веома се допало жени председика САД  Џеклин Кенеди. Одлучено је да јој се поклони 'син' космонаутике. Из амбасаде САД у потпуној тајности код нас је дошла велика делегација. Израдили су документе за Пушока, вакцинисали га, а затим пребацили у америчку амбасаду малтене колима полиције. То је био доживљај! Имали смо осећај као да возе неког принца“, присећала се Адилија Котовска.

С. Преображенски / Sputnik

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!