Грађански рат, који је у земљи избио после револуције 1917. године, окончан је 1923. Дешавали су се још само ситни окршаји у Сибиру и на Далеком истоку. То је значило да су бољшевици преузели комплетну власт.
ССР је званично основан 30. децембра 1922. године, што значи да је ово званично била прва година постојања нове државе.
Нова земља је подразумевала синдикате, совјете (представничке огране) радника, сељака и војника, као и многе друге ствари, укључујући масовне митинге.
Од претходне 1922. године 23. фебруар је званично проглашен за Дан Црвене армије (данас је то и даље празник који се назива Дан бранитеља Отаџбине). На слици можете видети коњицу и скијаше како се забављају током прославе празника у Москви.
Прослава Дана Црвене армије обухватала је и параду у којој су учествовали и полазници војних школа.
Велики број сељака из разних делова земље добровољно се пријавио да ступи у Црвену армију.
Пролетерско спортско друштво „Динамо“ основано је 1923. године. Било је то прво друштво ове врсте, а затим се концепт проширио свуда по земљи.
Бољшевици су организовали бројне активности како би се ослободили свега што је подсећало на стари режим и царско доба. Од 1919. године бољшевици су се бавили искорењивањем неписмености. Увели су обавезно описмењавање за све грађане од 18 до 50 година старости. Отворене су многе нове школе за децу, док су одрасли похађали часове у радничким клубовима, на пример.
Још једна свеобухватна бољшевичка иницијатива била је борба против религије и одузимање црквених драгоцености.
Основана је специјална организација „Гохран“ која се бавила регистрацијом, складиштењем и чувањем племенитих метала и драгоценог камења. Била је задужена за црквене драгоцености, као и за наслеђе Романових и накит.
Нека од непроцењивих блага продата су у иностранству. Бољшевици су то правдали потребама земље којој су после револуције и Грађанског рата недостајала средства.
„Гохран“ је био атракција за стране госте из пријатељских земаља којима је било дозвољено чак да пробају круну руских царева и држе у руци њихове главне симболе моћи – жезло и шар (Globus cruciger).
Међутим, економска ситуација је била изузетно сложена и земља је почела да трпи глад и сиромаштво.
После Првог светског рата и Грађанског рата много деце се нашло у сиротиштима.
Како би се изборили са економском ситуацијом, бољшевици су повукли неочекиван потез. Поново су увели приватно предузетништво у сфери малог и средњег бизниса. Ово попуштање забрана остало је запамћено у историји као Нова економска политика (НЕП).
У потпуности различит од комунизма, дух НЕП-е је продро и у сферу културе, надовезујући се на традицију авангарде. Уметници, дизајнери, музичари и филмски ствараоци су се бавили смелим експериментима... Овде можете видети чланове авангардне пропагандне групе која је неписменим људима преносила новости.
На овој фотографији овде можете видети студенте ВХУТЕМАС-а (Високе уметничко-техничке радионице), који су основале совјетске власти.
Овде можете видети како дама НЕП-а позира за фотографију.
Некадашње аристократе понекад су продавале своје ствари, па чак и одећу, како би купили храну.
Како би помогао Совјетској Русији у борби против глади, Конгрес САД је покренуо мисију „Америчка администрација за помоћ“. Са циљем да надгледа активности мисије сенатор Хирам Џонсон и група америчких званичника посетили су Русију. Овде их можете видети на Црвеном тргу с водећим бољшевицима Семјоном Буђонијем и Михаилом Калињином.
У мају британска влада је упутила протестну ноту бољшевицима познату као „Керзонов ултиматум“ која је изазвала демонстрације у Совјетској Русији. Керзон је оптужио СССР да води антибританску политику у Ирану и Авганистану и изнео је низ политичких захтева. Између осталог, тражио је да СССР прекине овакве акције на Истоку и да обустави религијске прогоне у Совјетском Савезу. Мада је народ позивао да се земља одупре британским капиталистима, совјетска власт је одлучила да преговара са Уједињеним Краљевством и постигне консензус.
Москва је 1923. године такође била домаћин првог пољопривредног сајма на којем су изложена техничка достигнућа. Касније ће овај догађај прерасти у Сајам достигнућа народне привреде (ВДНХ), за чије одржавање је саграђен огроман парк у којем су све совјетске републике имале сопствене павиљоне.
21. октобра 1923. године свој први успешан лет извео је први авион легендарног конструктора Андреја Тупољева. Тупољев АНТ-1 је био експериментални авион који је по први у конструкцији користио метал (легуру алуминијума).
У то време, 1923. године, вођа револуције Владимир Лењин већ је био озбиљно болестан и међу бољшевицима је почела борба за власт.
Један од најочигледнијих претендената на водећу улогу у земљи био је Лав Троцки, један од главних предводника Црвене армије у Грађанском рату и заправо друга особа у земљи после Лењина (на овој слици можете га видети издвојеног у друштву чланова 12. конгреса партије у Кремљу).
Међутим, Јосиф Стаљин је озбиљно намеравао да заузме ову позицију и преузме моћ (Овде можете видети Стаљина са Алексејем Риковом, Григоријем Зиновјевом и Николајем Бухарином на 12. конгресу партије).
Нова совјетска држава у раним двадесетим могла би се описати као земља релативне слободе, укључујући и сексуалну. Такође је дошло до револуције у односу људи према телу и према односима пре брака. Ово је једна уобичајена сцена Московљана на сунчању (као што видите, многи од њих су голи). Међутим, овај период није дуго трајао и до краја двадесетих секс је у СССР-у постао табу тема.
А ово је портрет породице на одмору на Криму.
Елегантни запослени Трговинске коморе на одмору у близини Петрограда (данашњи Санкт Петербург) позирају за групну фотографију.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
