Последњи велики бал Романових на фотографијама у боји

Бал организован 24. фебруара те 1903. године у Зимском дворцу у Санкт Петербургу био је по много чему посебан. Првенствено због тога што је био приређен поводом 290. годишњице династије Романов, празника који је цела империја нештедимице славила. Поред тога бал је био костимиран, а целокупно племство забринуто како да се што аутентичније и скупље обуче у маниру одеће високих кругова у Русији 17. века. И на крају, судбина је хтела да то буде последњи спектакуларни бал не само ове династије него и руске империје. Тако импресивне балове после 1903. године нико више није приређивао. Руско-јапански рат, а касније и прва руска револуција 1905. године означили су почетак великих потреса.  

А како је познати бал изгледао у свим његовим бојама данас можемо да видимо захваљујући раду руске уметнице Олге Ширњине (познате и као Klimbim) која је обојила архивске снимке са чувеног догађаја.

Према замисли императорке Александре Фјодоровне, а управо од ње потиче ова идеја, свих 390 гостију требало је да се појаве у одећи каква се у Русији у 17. веку носила у високом друштву. Дворске даме очекиване су у сарафанима и кокошницима, украшеним драгим камењем, а мушкарци у богато декорисаним кафтанима и крзненим капама у стилу бојара.

Према сведочењима савременика, императорка је на идеју о балу дошла последњих дана 1902. године. Она је за време доручка са гостима полемисала о судбини староруске одеће којој су једни предвиђали заборав, а други „нови живот“. Свеукупне прилике фаворизовале су другу опцију. Друштво је од времена Петра Првог већ прошло кроз еру позајмљивања свега европског и интересовања су се поново окренула изворима. Доласком на престо оца Николаја Другог, импертора Александра Трећег (познатог противника либералних реформи) све што је било руско постало је поново модерно.   

Прва реакција племства на иницијативу имперторке била је умерено негативна. „Старински руски костими коштају читаво богатство... Поред тога играти у тешким хаљинама и бундама не представља неко задовољство. Дефинитивно, несрећна Александра Фјодоровна склона је неприкладним стварима“, писао је својевремено о идеји бала Иван Всеволожски бивши директор Императорских позоришта.

Цена костима заиста је била невероватна. Тако је рецимо само за материјал за одело Николаја Другог, две врсте сомота и златни брокат, издвојено 437 рубаља што је била месечна зарада генерала царске војске.

Из тог разлога, позивајући се на недостатак новца, од бала је одустало око сто људи. Императорка је, међутим, била непопустљива. За те породице костими су рађени о државном трошку, с тим да после бала буду донирани Императорским позориштима. 

Када су почеле припреме за бал у престоници је настала права пометња. Поруџбина за ексклузивне историјске костиме било је изузетно много, а сви кројачи, који су били у стању да их сашију, претрпани послом, па нису стизали да их заврше на време. Тако је великој кнегињи Ксенији Александровној кројачица послала хаљину на којој није било веза само нешто више од сат времена пре одласка у Зимски дворац, а ова ју је у свом дневнику назвала „наказом“.

Знатижељне петербуршке даме јуришале су све време на московски приватни Музеј старина желећи да проуче кројеве одеће и накит ношен у Русији у то доба.

Породично благо преношено са колена на колено блистало је тог дана на све стране. Бордура на хаљини и кокошник кнегиње Зинаиде Јусупове били су опточени драгим камењем јувелирске куће Картије.  Уз свечану одећу су притом ишла два кокошника и две врсте рукава. Император који је носио реплику одела другог руског цара Алексеја Михајловича имао је и аутентичну царску капу и царско жезло пристигло из Оружејне палате у Москви.

Окитити се старим драгоценостима непроцењиве вредности имало је и своје ризике. Тако је млађи брат Николаја Другог велики кнез Михаил Александрович изгубио на балу велику дијамантску копчу са своје крзнене капе. Копча је припадала Павлу Првом.  

Бал је трајао два дана. Почео је „руским наклоном“, односно тако што су гости у паровима прилазили императору и императорки и клањали се. Уследио је оперски концерт, а после тога богатом гозбом и плесом започео је и сам бал.

Мени вечере није се уклапао у задати концепт. На двору ипак нису били спремни да мењају навике. Служени су консоме са тартуфима, венецијанска салата са листовима зелене салате, патка на руански начин, хладна шарлота са јабукама. Али је зато у позадини хор певао народне епске песме о руским јунацима.

Бал је у високом друштву у Русији 1903. године био права сензација. У Санкт Петербургу довео је до такозваног „руског бума“, када су национални мотиви постали врло модерни и популарни. 

Императорка Александра Фјодоровна добила је после годину дана албум са фотографијама које сада можемо да погледамо. Био је наручен у добротворне сврхе и серијски штампан, а на корицама је писало „у корист руских војника на Далеком истоку“.    

Међутим, већ 1904. године, у позадини вести са фронта, провод тих размера био је недопустив. На двору је, додуше, одржан још један бал, али много мањи и готово неприметан, у сасвим уском кругу.