После Николаја II још један човек се званично одрекао руског трона. Ко је то био?

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Њега није интересовала политика. Он је волео жене и аутомобиле. Био је леп, одважан, богат и одлично образован, а није гајио велике амбиције. Имао је сва права на руски трон али га се добровољно одрекао. Реч је о Михаилу Александровичу Романову, млађем брату цара Николаја II.

Млађи брат цара Николаја II

Кнез Михаил Алексасндрович

Public domain, color by Klimbim

Николај је био старији син императора Александра III. Устоличен је на престо после очеве смрти. Михаил је био четврти син и у реду за руски трон је стајао толико далеко да никада није ни размишљао о таквој могућности. Међутим, Николај дуго није могао да добије мушко дете, а браћа између њега и Михаила су помрла. Према закону о наслеђивању престола, Михаил је био следећи на реду.

Александар III са децом

Public domain

Михаил је и званично био наследник престола све до 1904. године, када се цару Николају II родио дуго очекивани син Алексеј. Али чак и после тога Михаил је имао право да буде регент своме синовцу ако би се догодило да император умре пре него што му син постане пунолетан. А ако се узме у обзир слабо здравље престолонаследника Алексеја, Михаил је имао велике шансе да наследи круну Руске империје.

Непослушно дете царске породице

Михаил на костимираном балу 1903. године послужио је као прототип за пуб треф у чувеним картама „Руски стил“.

Public domain

Михаил Романов се у неком смислу може поредити са енглеским краљем Едвардом VIII (па и са принцем Харијем). Заједничка им је љубав према женама које никако не одговарају њиховом статусу нити имају везе са лозом неког монарха.

Михаил се заљубио у Наталију Шереметјевску, ћерку московског адвоката. Она је била удата, и то по други пут, и имала је ћерку. На балу, где су се упознали, велики кнез је занемарио бонтон и позвао је Наталију да игра са њим мазурку. Причало се да су после тога њих двоје отишли са бала.

Public domain

Николај је био против те братовљеве везе. Михаил, међутим, није марио за то. Причало се да је имао благ карактер, али када је у питању част био је крајње принципијелан. Статус љубавнице је, како је он сматрао, био увредљив за његову вољену. Михаил и Наталија су 1910. године добили сина Георгија, а две године касније су се венчали у Бечу.

Велики кнез Михаил Александрович и Наталија Сергејевна Брасова

Public domain

Николај је био љут због тога и написао је мајци да прекида све везе са братом. Михаилу су одузети сви чинови и чак му је био забрањен повратак у Русију. Наравно, одузета су му и сва права на трон.

Одрекао се престола иако није био цар

Када је почео Први светски рат Михаил је као частан човек замолио Николаја за дозволу да се врати и ратује за Русију. После одобрења велики кнез је стао на чело такозване „Дивље дивизије“. Њу су чинили кавкаски добровољци муслиманске вере који нису могли да ратују у регуларној армији.

Наталија је свуда пратила мужа, па се бавила и добротворним радом, попут женског дела царске породице, и организовала болнице за рањенике, док је Михаил своју вилу у Петербургу уступио Црвеном крсту. Услед свега тога цар Николај II је попустио, признао је и братовљев брак, и синовца, а Наталији је доделио титулу грофице Брасове.

Велики кнез Михаил Александрович са морганатском супругом Н. С. Брасовом, 1913.

Public domain

У марту 1917. године, током револуције, цар Николај II је потписао да се одриче трона у своје име и у име свог малолетног сина Алексеја, а у корист брата Михаила. Затим је послао брату телеграм у коме га је ословио као Михаила II и изразио наду да ће овај моћи да спасе отаџбину. „Догађаји последњих дана приморали су ме да се неопозиво одлучим на овај крајњи корак. Опрости ако сам те повредио и што нисам стигао да те благовремено обавестим“, написао је Николај II.

Михаил је био потресен вешћу. Схватао је да су његове позиције још слабије, те да ће он, ако заузме трон, изазвати још један револуционарни потрес. Чинило му се да је цела монархија захваћена народним гневом.

Михаил Александрович на скици за слику Иље Рјепина „Свечано заседање Државног савета 7. маја 1901. у част стогодишњице његовог оснивања“.

Иља Рјепин

Неке јединице руске армије су већ положиле заклетву Михаилу, али је он и поред тога потписао „привремено“ одрицање од престола како би народу омогућио да путем гласања изабере државно уређење по својој вољи. У истом документу је он уједно замолио грађане да се повинују Привременој влади.

Михаил је потписао тај документ непуна 24 часа после одрицања Николаја II од престола. Стога историчари још увек дискутују о томе може ли се сматрати да је он за то време био сверуски император Михаил II. Тој верзији се противе они који кажу да ти документи нису валидни те да је Михаил изгубио право на трон још 1912. године, када је ступио у морганатски брак.

Прогонство и убиство

После револуције Михаил није избегао судбину многих чланова царске породице. Годину дана је фактички био у кућном притвору у својој кући у Гатчини код Петербурга. Бољшевици су га ухапсили у марту 1918. и протерали у Перм.

Михаил Александрович (лево) и П. Л. Знамеровски, април 1918. На полеђини је Михаил Александрович написао „Пермски заточеник“ и дао завет да се неће бријати док га не пусте на слободу.

Public domain

Наталија је остала у Петербургу и покушавала да издејствује његов повратак, али без успеха. У јуну је добила телеграм да је Михаил нестао. Према званичној верзији бољшевици су га ноћу киднаповали заједно са секретаром, тајно га одвезли у шуму и тамо убили. Убиство је дуго држано у тајности, тако да његови посмртни остаци никада нису пронађени.

Наталија га је посећивала у Перму пре него што је нестао, а после тога је успела да побегне из Русије са фалсификованим документима. Умрла је у Паризу 1952. године у сиромаштву и усамљености.

Сина Георгија су успели да пошаљу у иностранство одмах после револуције. Школовао се у Великој Британији, а затим у Француској. Наследио је велику имовину од своје бабе, удовице императорке Марије Фјодоровне, али је погинуо у саобраћајној несрећи 1931. када је имао само 20 година.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!