Шта се носило у СССР-у током зиме (ФОТОГРАФИЈЕ)

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Током 1920-их и 1930-их већина житеља градова и села облачила се једноставно, па чак и помало „простачки“. Сви су носили танке капуте, ваљенке и „бурке“ (дуге огртаче од чоје). Убзо је ватник постао главно зимско одело. Ту ватирану проштепану јакну је било лако направити, она није била скупа и зато је помоћу ње могло бити решено питање одевања великог броја људи.

„Пар“, 1960-1966; Совјетско-фински рат. Црвеноармјеац комсомолац Јермоленко, 1939-1940.

Архив Олге Јевгенјевне Шитове-Белове; Александар Устинов/Russia in photo

У Другом светском рату ватник се показао као идеално зимско одело за широке народне масе. Био је подједнако добар и на фронту, и у хладним фабричким халама, у експедицијама, у њиви и у походима. Цела земља је носила ватирану јакну – армија, студенти, радници, робијаши, градитељи, возачи и други слојеви становништва. У циљу додатне заштите од продорног хладног ветра штепане јакне су стезане у струку каишем или обичним канапом.

Комсомолци, радници Московске фабрике аутомобила „Стаљин“, 1953.

Јаков Рјумкин/МАММ / МДФ/Russia in photo

После рата, када је животни стандард почео да расте, цела земља је обукла тешке капуте.

Жена у зимском капуту; Оперски певач Сергеј Лемешев, 1950-их.

Виктор Тјомин, Павел Манич/МАММ / МДФ/Russia in photo

Имућни људи по градовима су наручивали да им се сашије капут, и да се „оплемени“ крзненом крагном и капом од истог крзна. Људи са обичним примањима куповали су оно што се могло наћи у продавницама, а то је био стандардизовани капут са крагном од вештачког крзна.

Солисткиња балета Државног академског Бољшог театра СССР, Народна уметница СССР Олга Васиљевна Лепешинска (у средини) са другарицама, 1951.

Анатолиј Гарањин/Sputnik

Током 1950-их су постале модерне бунде. Ретко ко је могао приуштити себи бунду од правог крзна. То није важило за бунде од крзна младог јањета астраханске овце – оне су биле честе на врхунцу ове градске моде током 1950-их.

Колекција одеће од руског крзна 1965. Бунда од персијанера (крзна астраганске овце) са крагном од нерца (визона). Модел Регина Збарска.

Александар Макаров/Sputnik

Понекад је мода била јача од здравог разума. Жене су током педесетих уз бунду од астраханског крзна или капут носиле на глави капице које су једва покривале теме. Московљани су им дали надимак „менингитис капице“ јер практично нису покривале потиљак тако да је вероватноћа упале мождане опне била прилично велика.

„Мамине помоћнице“, у самоуслузи, 1950-

Михаил Грачов/МАММ / МДФ/Russia in photo

Али то су носиле жене које су пратиле моду. Већина је сматрала да главу од хладноће најбоље штити вунена марама. Те мараме много „боцкају“, али су прави спас у разним ситуацијама. Жене су их повезивале уместо капе, а ако морају да стоје на мразу, онда и око струка. У случају прехладе таква марама је ношена око врата или је стављана на груди (уз претходно утрљавање мелема).

СССР. Иркутска област. Братск. 11. децембра 1960. Председник Президијума Врховног Совјета СССР Леонид Иљич Брежњев са градитељима Братске хидроелектране.

Алексеј Стужин/TASS

Капа „ушанка“ је чувени симбол руске зиме. Она се мењала током неколико векова. Сељаци су зими најпре носили треух (он је покривао и главу и потиљак). Затим је у совјетско време ушанка постала део униформе Црвене армије, а током 1960-их ју је радо носио шеф државе Леонид Брежњев. Од тада комплетна партијска елита почиње да носи ушанке од крзна јелена и крзна астраганске јагњади.

Девојка, одгајивач животиња, 1968; Портрет мушкарца, 1965 - 1970.

Јуриј Садовников, Всеволод Тарасевич/МАММ / МДФ/Russia in photo

За обичне совјетске грађане постојала је једноставнија варијанта – ушанка од зечијег крзна.

Снежни сметови у граду, 1968; Недеља у Подмосковљу 1961.

Јуриј Садовников, Лав Бородулин/МАММ / МДФ/Russia in photo

Мушкарци су у свим периодима носили капут или кратки капут са крзненим крагнама. Нарочито је била цењена крагна од крзна астраханске јагњади, кратко шишаног дабра или бизамског пацова.

1970-1975

Всеволод Тарасевич/МАММ / МДФ/Russia in photo

Жене су као средство против смрзавања често користиле неколико слојева одеће. Све до 1970-их панталоне нису биле део женске гардеробе, осим као радничко одело, и то само у тешким физичким пословима.

Становнице Нориљска, 1966.

Всеволод Тарасевич/Sputnik

Због тога су испод сукње или хаљине носиле комотан доњи веш са ногавицама до колена (од памука или вуне), а уз њих дебеле чарапе, и то понекад 2-3 пара један преко другог.

СССР, Лењинград, 10. децембар 1968. Чланови делегације Уније сиријских жена.

Максим Блохин/TASS

Теже је било решити питање обуће. Класичне ваљенке (топле чизме од ваљане овчије вуне) нису биле баш згодне за свакодневни градски живот, а добре чизме су биле скупе и доживљаване су као знак престижа. Ради таквих чизама жене су стајале у дугачким редовима испред продавница или су их набављале преко везе. Нарочито су биле цењене југословенске, румунске, мађарске и финске чизме. Оне нису прављене за велике мразеве, али су жене ради елеганције биле спремне да се жртвују и трпе хладноћу.

Весело санкање, 1962.

Анатолиј Бочинин/МАММ / МДФ/Russia in photo

Једино су совјетска деца била увек топло одевена, јер је било уобичајено да се деци обезбеди вишеслојно одело: лаки доњи веш, лака блуза и преко ње топли џемпер, хулахопке и преко њих вунене хулахопке без стопала и плетене чарапе. Затим бунда или капут стегнут појасом у струку. На глави су носили лаку капу или мараму, а преко ње капу од природног или вештачког крзна. На ногама су често имали ваљенке, ређе чизмице.

Из серије „Русија Шукшина“, 1967.

Виктор Ахломов/МАММ МДФ/Russia in photo

Понекад је деци преко бундице или капутића пребацивана већ поменута вунена марама.

Деца на санкању, 1970.

Ј. Левјант/Sputnik

У тако гломазном оделу деца нису могла лако да се крећу, али је оно било идеално за дуге шетње или за санкање.

Малишан из Калуге, 1973.

Игор Гневашев/МАММ / МДФ/Russia in photo

И наравно, деца су носила „варешке“ (рукавице са одвојеним палцем). Оне су биле пришивене на дугачку еластичну траку и провучене кроз рукаве бундице, тако да их је тешко било изгубити. Дешавало се, ипак, да и тако причвршћене рукавице остану негде у снегу...

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!