Фискултурна парада на Црвеном тргу 1. маја 1969.
Иван Денисенко/SputnikФизичка култура је била један од стубова социјалистичког васпитања омладине у СССР-у. Сваки совјетски грађанин је знао како звучи радио-емисија за јутарњу гимнастику, физичко васпитање је било обавезан предмет у школама, а ђаци су поред тога имали и спортске секције. Сви грађани СССР-а који су били у доброј физичкој форми редовно су је тестирали у оквиру програма ГТО и добијали за то значку.
Идеја о формирању „новог човека“ подразумевала је идеолошко преваспитавање и безрезервну приврженост идејама комунизма, али и тежњу за физичким савршенством. Совјетски грађанин је био идеалан ако је здрав, снажан и издржљив довољно да поред квалитетног обављања свог редовног посла може и да се супротстави непријатељу, ако затреба.
Фискултурна парада на стадиону „Динамо“, 1930-их.
Иван Шагин/МАММ / МДФ/Russia in photoПрва организација која се позабавила физичким васпитањем становништва био је „Всевобуч“ («всеобщее военное обучение» – „општа војна обука“), основан 1918. године. У оквиру те организације сви мушкарци од 18 до 40 година учили су да пуцају, да се укопавају и да обављају друге војничке активности. Жене су похађале обуку на добровољној бази. Поводом прве годишњице оснивања „Всеобуча“ на Црвеном тргу је одржана парада у којој су учествовали питомци војних школа и борбени батаљони. Придружили су им се и грађани који су се активно бавили спортом, што је било њихово прво појављивање на Црвеном тргу.
Гимнастичке вежбе „Звезда“, 15. јул 1935.
А. Грибовски/МАММ / МДФ/Russia in photo„Младост“, спортска парада на Црвеном тргу 1932.
Иван Шагин/МАММ / МДФ/Russia in photoТоком 1920-их сваки већи државни празник обележаван је парадом, а почев од 1931. фискултурне параде су одржаване сваке године.
„Точак“. Спортска парада на Црвеном тргу 1936.
Александар Родченко/МАММ / МДФ/Russia in photoЦиљ је био да се популаризује спорт у совјетском друштву, нарочито међу омладином.
Спортска парада на Црвеном тргу, 1930-их.
Емануил Евзерихин/МАММ / МДФ/Russia in photoФискултура је 1930. године уведена у све високошколске установе као обавезан предмет. И дан-данас руски студенти морају да „раде физичко“, оно је обавезно као и сви остали предмети.
Фискултурна парада на Црвеном тргу 1938.
Сергеј Васин/МАММ / МДФ/Russia in photoПоказни фискултурни наступи су имали за циљ ширење здравог начина живота, а уједно су ове параде служиле као доказ успеха који совјетска власт постиже у васпитавању новог човека, развијеног и физички, а не само интелектуално. На пропагандним плакатима учесници параде су приказивани као „борбена резерва Црвене армије“, а саме параде као „моћна демонстрација силе и непобедивости совјетског народа“.
Фискултурна парада 1934; Спортска парада на Црвеном тргу 1930-их.
Емануил Евзерихин; Иван Шагин/МАММ / МДФ/Russia in photoНа фискултурној паради 1936. године појавила се парола „Хвала другу Стаљину за срећно детињство!“ која је касније постала култна.
Значка ГТО, 1936.
Александар Родченко/МАММ / МДФ/Russia in photoУ СССР-у је постојао програм ГТО («Готов к труду и обороне» – „Спреман за рад и одбрану“) којим су млади људи подстицани на постизање високих спортских резултата. Да би неко добио значку ГТО морао је да испуни нормативе прописане за одговарајући узраст. Тај тест је могао да положи сваки грађанин од 10 до 60 година (и за жене до 55 година) уколико му је здравствено стање било задовољавајуће. Програм ГТО и данас постоји у Русији.
Из филма „Свесавезна фискултурна парада“, 1945.
Public domainОд 1939. године параде су везане за Свесавезни дан фискултуре. У првим годинама Другог светског рата (од 1941. до 1943) параде нису организоване, али је традиција обновљена већ 1944. године. У августу 1945. је фискултурна парада била посвећена победи у Великом отаџбинском рату.
Из филма „Свесавезна фискултурна парада“, 1945.
Public domainКасније су параде одржаване у част 1. маја (Празника рада) и 7. новембра (дана Октобарске револуције), а поред парада организоване су и спартакијаде и друге спортске игре.
Парада учесника Спартакијаде народа СССР-а. На отварању стадиона Лужњики 1956.
Лав Бородулин/МАММ / МДФ/Russia in photoТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу