Зашто су у СССР-у организоване фискултурне параде? (ФОТОГРАФИЈЕ)

Фискултурна парада на Црвеном тргу 1. маја 1969.

Фискултурна парада на Црвеном тргу 1. маја 1969.

Иван Денисенко/Sputnik
У парадама су учествовали најбољи спортисти Совјетског Савеза. Они су на Црвеном тргу телима формирали необичне фигуре у виду кула, изводили гимнастичке елементе и опасне вратоломије на мотоциклима.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Физичка култура је била један од стубова социјалистичког васпитања омладине у СССР-у. Сваки совјетски грађанин је знао како звучи радио-емисија за јутарњу гимнастику, физичко васпитање је било обавезан предмет у школама, а ђаци су поред тога имали и спортске секције. Сви грађани СССР-а који су били у доброј физичкој форми редовно су је тестирали у оквиру програма ГТО и добијали за то значку.

Прва фискултурна парада

Идеја о формирању „новог човека“ подразумевала је идеолошко преваспитавање и безрезервну приврженост идејама комунизма, али и тежњу за физичким савршенством. Совјетски грађанин је био идеалан ако је здрав, снажан и издржљив довољно да поред квалитетног обављања свог редовног посла може и да се супротстави непријатељу, ако затреба.

Фискултурна парада на стадиону „Динамо“, 1930-их.

Прва организација која се позабавила физичким васпитањем становништва био је „Всевобуч“ («всеобщее военное обучение» – „општа војна обука“), основан 1918. године. У оквиру те организације сви мушкарци од 18 до 40 година учили су да пуцају, да се укопавају и да обављају друге војничке активности. Жене су похађале обуку на добровољној бази. Поводом прве годишњице оснивања „Всеобуча“ на Црвеном тргу је одржана парада у којој су учествовали питомци војних школа и борбени батаљони. Придружили су им се и грађани који су се активно бавили спортом, што је било њихово прво појављивање на Црвеном тргу.

Гимнастичке вежбе „Звезда“, 15. јул 1935.

„Моћна демонстрација снаге и непобедивости совјетског народа“

„Младост“, спортска парада на Црвеном тргу 1932.

Током 1920-их сваки већи државни празник обележаван је парадом, а почев од 1931. фискултурне параде су одржаване сваке године.

„Точак“. Спортска парада на Црвеном тргу 1936.

Циљ је био да се популаризује спорт у совјетском друштву, нарочито међу омладином.

Спортска парада на Црвеном тргу, 1930-их.

Фискултура је 1930. године уведена у све високошколске установе као обавезан предмет. И дан-данас руски студенти морају да „раде физичко“, оно је обавезно као и сви остали предмети.

Фискултурна парада на Црвеном тргу 1938.

Показни фискултурни наступи су имали за циљ ширење здравог начина живота, а уједно су ове параде служиле као доказ успеха који совјетска власт постиже у васпитавању новог човека, развијеног и физички, а не само интелектуално. На пропагандним плакатима учесници параде су приказивани као „борбена резерва Црвене армије“, а саме параде као „моћна демонстрација силе и непобедивости совјетског народа“.

Фискултурна парада 1934; Спортска парада на Црвеном тргу 1930-их.

На фискултурној паради 1936. године појавила се парола „Хвала другу Стаљину за срећно детињство!“ која је касније постала култна.

У СССР-у је постојао програм ГТО («Готов к труду и обороне» – „Спреман за рад и одбрану“) којим су млади људи подстицани на постизање високих спортских резултата. Да би неко добио значку ГТО морао је да испуни нормативе прописане за одговарајући узраст. Тај тест је могао да положи сваки грађанин од 10 до 60 година (и за жене до 55 година) уколико му је здравствено стање било задовољавајуће. Програм ГТО и данас постоји у Русији.

Из филма „Свесавезна фискултурна парада“, 1945.

Од 1939. године параде су везане за Свесавезни дан фискултуре. У првим годинама Другог светског рата (од 1941. до 1943) параде нису организоване, али је традиција обновљена већ 1944. године. У августу 1945. је фискултурна парада била посвећена победи у Великом отаџбинском рату.

Из филма „Свесавезна фискултурна парада“, 1945.

Касније су параде одржаване у част 1. маја (Празника рада) и 7. новембра (дана Октобарске револуције), а поред парада организоване су и спартакијаде и друге спортске игре.

Парада учесника Спартакијаде народа СССР-а. На отварању стадиона Лужњики 1956.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“