Зашто су у СССР-у организоване фискултурне параде? (ФОТОГРАФИЈЕ)

Историја
СОФИЈА ПОЉАКОВА
У парадама су учествовали најбољи спортисти Совјетског Савеза. Они су на Црвеном тргу телима формирали необичне фигуре у виду кула, изводили гимнастичке елементе и опасне вратоломије на мотоциклима.

Физичка култура је била један од стубова социјалистичког васпитања омладине у СССР-у. Сваки совјетски грађанин је знао како звучи радио-емисија за јутарњу гимнастику, физичко васпитање је било обавезан предмет у школама, а ђаци су поред тога имали и спортске секције. Сви грађани СССР-а који су били у доброј физичкој форми редовно су је тестирали у оквиру програма ГТО и добијали за то значку.

Прва фискултурна парада

Идеја о формирању „новог човека“ подразумевала је идеолошко преваспитавање и безрезервну приврженост идејама комунизма, али и тежњу за физичким савршенством. Совјетски грађанин је био идеалан ако је здрав, снажан и издржљив довољно да поред квалитетног обављања свог редовног посла може и да се супротстави непријатељу, ако затреба.

Прва организација која се позабавила физичким васпитањем становништва био је „Всевобуч“ («всеобщее военное обучение» – „општа војна обука“), основан 1918. године. У оквиру те организације сви мушкарци од 18 до 40 година учили су да пуцају, да се укопавају и да обављају друге војничке активности. Жене су похађале обуку на добровољној бази. Поводом прве годишњице оснивања „Всеобуча“ на Црвеном тргу је одржана парада у којој су учествовали питомци војних школа и борбени батаљони. Придружили су им се и грађани који су се активно бавили спортом, што је било њихово прво појављивање на Црвеном тргу.

„Моћна демонстрација снаге и непобедивости совјетског народа“

Током 1920-их сваки већи државни празник обележаван је парадом, а почев од 1931. фискултурне параде су одржаване сваке године.

Циљ је био да се популаризује спорт у совјетском друштву, нарочито међу омладином.

Фискултура је 1930. године уведена у све високошколске установе као обавезан предмет. И дан-данас руски студенти морају да „раде физичко“, оно је обавезно као и сви остали предмети.

Показни фискултурни наступи су имали за циљ ширење здравог начина живота, а уједно су ове параде служиле као доказ успеха који совјетска власт постиже у васпитавању новог човека, развијеног и физички, а не само интелектуално. На пропагандним плакатима учесници параде су приказивани као „борбена резерва Црвене армије“, а саме параде као „моћна демонстрација силе и непобедивости совјетског народа“.

На фискултурној паради 1936. године појавила се парола „Хвала другу Стаљину за срећно детињство!“ која је касније постала култна.

У СССР-у је постојао програм ГТО («Готов к труду и обороне» – „Спреман за рад и одбрану“) којим су млади људи подстицани на постизање високих спортских резултата. Да би неко добио значку ГТО морао је да испуни нормативе прописане за одговарајући узраст. Тај тест је могао да положи сваки грађанин од 10 до 60 година (и за жене до 55 година) уколико му је здравствено стање било задовољавајуће. Програм ГТО и данас постоји у Русији.

Од 1939. године параде су везане за Свесавезни дан фискултуре. У првим годинама Другог светског рата (од 1941. до 1943) параде нису организоване, али је традиција обновљена већ 1944. године. У августу 1945. је фискултурна парада била посвећена победи у Великом отаџбинском рату.

Касније су параде одржаване у част 1. маја (Празника рада) и 7. новембра (дана Октобарске револуције), а поред парада организоване су и спартакијаде и друге спортске игре.