Овај потомак Пушкина и Александра II борио се против Русије

Песник Александар Пушкин имао је унука; цар Александар II имао је ћерку. Њих двоје су се срели 1895. на Азурној обали. Њему је било 24 године, а њој 22. Добили су сина по имену Георг Михаел Александар фон Меренберг.  

Георг Михаел Александар са сестром, око 1900-те године.

Јавно власништво

Ово дете је било у сродству са руским царем Николајем II и могло је да води аристократски живот, али судбину су му предодредила два светска рата.

Први светски рат  

Гроф Георг Михаел Александар фон Меренберг рођен је у Хановеру 16. октобра 1897. За разлику од свог оца, који није говорио руски, његов син је научио језик својих предака.

Мада је Георг Михаел Александар фон Меренберг желео да постане лекар, покорио се обичају тог времена према којем су аристократе претежно градиле каријеру у војсци.

Георг Михаел Александар фон Меренберг, 1917. година

Јавно власништво

Када је почео Први светски рат, Меренбергов отац је повукао неке везе како би он и његов син служили на западном фронту и не би морали да ратују против Руса. Међутим, убрзо је 17-годишњи Георг Михаел завршио у Француској као ратни заробљеник. Тако је за њега окончан Први светски рат.

Када је наступио мир, Фон Меренберг се вратио у Визбаден у Немачкој и тамо затекао разорне последице рата на немачку економију. Хиперинфлација је уништила породично богатство, па је породица била принуђена да издаје своје станове у Визбадену и тако крпи крај с крајем.

Убрзо су, међутим, долазак нациста на власт и избијање новог светског рата учинили да тешкоће претходних времена изгледају занемарљиве.

У саставу Вермахта  

Неколико година после почетка Другог светског рата, Фон Меренберг је мобилисан у немачку војску и упућен на Источни фронт. Унук руског цара је распоређен у копнену јединицу немачког ваздухопловства.  

Георг Михаел Александар фон Меренберг у униформи мајора, око 1944. године

Јавно власништво

Фон Меренбергова каријера је, међутим, стагнирала због његовог очигледног отпора према нацистичкој идеологији. Као неки вид казне, Фон Меренберг је упућен на удаљено грчко острво Парос у Егејском мору.

Према легенди, потомак руских и европских аристократских породица ризиковао је живот да спасе 125 невиних становника острва.

Према опису овог догађаја објављеном у руским медијима, нацисти су на острву започели изградњу новог војног аеродрома. Преко радара су их убрзо уочили британски командоси који су 16. маја 1944. године напали њихове положаје уз подршку локалних партизана.

С обзиром да је немачки командант острвског гарнизона повређен у нападу, Фон Меренберг је привремено задужен за немачки контингент. Као вид одмазде за напад на аеродром, немачка виша команда је тражила да се 125 локалних становника погуби. Фон Мереберг је био задужен за извршење ове сурове казне. 

Очајни становници острва затражили су помоћ од архимандрита Филотеоса из манастира Лонговарда. Према легенди, архимандрит и потомак руског племства нашли су се за преговарачким столом покушавајући да смисле како да се погубљење откаже без узнемиравања Берлина.

Георг Михаел Александар фон Меренберг и грчки монаси

Јавно власништво

Према наводима у медијима, Фон Меренберг је преузео лични ризик и отказао погубљење невиних људи. Пушкинов потомак и унук руског цара Александра II тражио је од архимандрита да гарантује да у том случају становници неће поново покушати заузимање аеродрома.

После рата Фон Меренберг се вратио у Немачку. Умро је 1965. године. Сматра се да овај догађај није испричао никоме. Прича о њему објављена је тек 2010. године, захваљујући новинарки Кетрин Кларк.

На интернету се може наћи њен оригинални чланак. Ипак, не можемо потврдити веродостојност ове приче.

Овде сазнајте више о руском кнезу који је учествовао у обликовању ЦИА и специјалних снага америчке војске.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!