Како је Црвена армија заузела Берлин

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Почетком фебруара 1945. године трупе Првог белоруског фронта на челу са маршалом Георгијем Жуковом стигле су надомак Берлина. До „јазбине фашистичке звери“ остало је свега 70 километара.

Током неколико наредних месеци Црвена армија је скупљала снагу и припремала се за најважнију операцију у последњој фази рата. У то време су успешне офанзиве у Источној Померанији, Мађарској, Словачкој и Аустрији омогућиле да се осигурају крила совјетских трупа које су дејствовале у правцу главне офанзиве.

Друга гардијска тенковска армија у операцији заузимања Берлина 1945.

Public domain

У циљу заузимања Берлина СССР је концентрисао трупе које су бројале око два милиона људи. Поред Жуковљевих трупа у операцији су ангажовани Први украјински фронт маршала Ивана Коњева, Други белоруски маршала Константина Рокосовског, 18. ваздухопловна армија стратешке авијације, Дњепарска војна флотила и Балтичка флота. У оквиру фронтова су дејствовале 1. и 2. Пољска армија.

„Одлучили смо да на војску која се бранила ударимо таквом силином да их одмах потресемо и уздрмамо до темеља, сручивши на њих авијацију, тенкове, артиљерију и друге врсте оружја“, написао је Жуков у својим „Сећањима и размишљањима“.

Борбе у Берлину

Александар Устинов/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Престоницу Трећег рајха браниле су трупе армија „Центар“ и „Висла“, као и народни добровољачки батаљони фолксштурма који су бројали укупно 800.000 војника. Совјетски контингент је имао двоструко више људства и авиона, и четвороструко више вучних и самоходних артиљеријских оруђа и тенкова.

Све своје наде Немци су полагали у моћну и дубоко ешелонирану одбрану коју су поставили од Одре до Берлина. Једна од првих утврђених линија на коју су наишле совјетске трупе протезала се дуж узвишења на подручју града Зелова. Тамо је било смештено тешко наоружање и крупан гарнизон од 100.000 људи. Како је истакао маршал Жуков, „дубоко се укопавши у земљу, посебно на супротним падинама“, непријатељ је могао да заштити своје снаге и технику од ватре наше артиљерије и бомбардовања наше авијације“.

Берлин, борба на градским улицама.

Иван Шагин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

У првој фази која је почела 16. априла совјетска офанзива се одвијала доста тешко. Совјетске трупе су морале да „гризу“ пробијајући се кроз немачку одбрану и сузбијајући жесток непријатељски отпор. Зеловски висови су заузети тек 18. априла.

Па ипак, само неколико дана касније тенковске јединице Првог белоруског и Другог украјинског фронта већ су напредовале убрзаним темпом и успешно су се пробијале кроз непријатељске одбрамбене линије отварајући главнини армије пут према немачкој престоници. Совјетска далекометна артиљерија је 20. априла први пут почела да гађа Берлин. Била је то својеврсна „рођенданска честитка“ Хитлеру.

Битка за Берлин, Франкфуртска алеја.

Public domain

Трупе под командом Жукова и Коњева плански су опкољавале град са севера и југа правећи обруч око њега. Сваки војсковођа се спремао да први продре у Берлин. Стаљин је тај задатак поверио Георгију Константиновичу.

Западно од Берлина, на подручју Кецина, трупе Друге гардијске тенковске армије Првог белоруског фронта састале су се са Четвртом гардијском тенковском армијом Првог украјинског фронта. Тако је обруч око града затворен и у замци се нашло око 200.000 војника Вермахта и СС дивизија, као и припадника добровољачких одреда фолксштурма.

Капитулација у Берлину.

Марк Редкин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Главни град Трећег рајха у том тренутку је личио на једну велику тврђаву. Свака улица и свака вишеспратница са масивним зидовима била је претворена у упориште. Немци су интензивно користили подземне комуникације (метро, склоништа, сабирне и одводне канале) за брзо премештање из једне четврти у другу, па чак и за изненадне изласке на површину у позадини совјетских трупа.

Офанзиву су предводиле јуришне групе у склопу стрељачких јединица појачаних вучном и самоходном артиљеријом и одредима минера. „Напредовали смо споро, приљубљујући се уз зидове зграда како бисмо бар једну страну машине заштитили од ’фаустоваца’. Они који су ишли средином улице одмах су спаљени“, написао је касније тенкиста Иван Маслов. Ништа мање нису била опасна ни немачка противваздухопловна оруђа која су отварала паљбу на совјетске авионе, али и на оклопну технику и пешадију.

Немачка. Берлин. Други светски рат. 1. мај 1945. Зграда Рајхстага, уништена за време напада совјетских трупа.

Јевгениј Халдеј/TASS

Отпор Немаца је постајао све жешћи како су се совјетске трупе приближавале центру града. „Многи браниоци града су се борили за опстанак у нади да ће задржати Совјете док западне армије не окупирају што већи део Немачке, а можда и Берлин. Али те њихове наде се нису оправдале“, написао је официр 56. тенковског корпуса Вермахта Зигфрид Кнапе.

Немачки гарнизон је 30. априла, на дан Хитлеровог самоубиства, исечен на неколико изолованих група. Почели су жестоки окршаји за Рајхстаг. Совјетске хаубице калибра 152 мм, као и моћне хаубице калибра 203 мм које су добиле надимак „Стаљинови маљеви“, тукле су зграду директном ватром. Увече истога дана црвеноармејци су подигли на крову прву јуришну црвену заставу.

У смрт за Хитлерове идеје

Иван Шагин/МАММ/МДФ/russiainphoto.ru

Ноћу 1. маја у штаб Осме гардијске армије генерала Василија Чујкова са подигнутом белом заставом пристигла је немачка делегација на челу са генералом Хансом Кребсом, који је представљао нову немачку владу адмирала Карла Деница. Немци су покушали да се договоре о примирју, али су добили категоричан одговор који им никако није пријао: долази у обзир само безусловна капитулација.

Ујутро истога дана водник Михаил Јегоров и млађи водник Мелитон Кантарија подигли су над Рајхстагом јуришну заставу 150. стрељачке дивизије која је касније постала чувена као Застава Победе. И поред тога, борбе у згради настављене су до касних вечерњих сати, док је Рајхстаг горео од експлозија пројектила испаљених из фаустпатрона.

Мелитон Кантарија и Михаил Егоров

Public domain

Немачка команда је најзад 2. маја закључила да је даљи отпор бесмислен. У 6:30 је командант Берлина, генерал Хелмут Вајдлинг, наредио остацима градског гарнизона да капитулирају.

У Берлинској офанзиви Црвена армија је уништила 70 пешадијских и 23 тенковске и моторизоване непријатељске дивизије. Немци су изгубили око 100.000 људи (а Совјети 80.000). Заробљено је 480.000 немачких војника.

Немачка. Берлин. 2. мај 1945. године. Војници Црвене армије на степеницама зграде канцеларије Рајха након заузимања града.

Јевгениј Халдеј/TASS

Десетине хиљада припадника Црвене армије награђено је ордењем за храброст испољену у борбама. Преко 600 војника добило је звање Хероја Совјетског Савеза. Називима 187 јединица додат је почасни епитет „Берлински“.

Рат није завршен одмах по заузимању престонице Трећег рајха. На северу Немачке се налазила нова влада која је била спремна да се преда Американцима и Британцима, али не и Сојетском Савезу. У Аустрији и Чешкој су били стационирани војни контингенти спремни да пруже отпор.

Штавише, чак је и део совјетске територије још увек био под непријатељском окупацијом. Немачки контингент од 200.000 војника, притиснут и одсечен у Курландији (западној Летонији), и даље је пружао отпор.

Митраљезац Виктор Левин, Берлин.

Тимофеј Мељник/Sputnik

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!