Погледајте овај џиновски отворени базен у центру Москве који више не постоји

Историја
НИКОЛАЈ ШЕВЧЕНКО
Пре само 32 године Московљани су пливали у базену изграђеном на месту порушене Саборне цркве Христа Спаситеља.

Пре Другог светског рата на месту миниране цркве Христа Спаситеља (1883 – 1931) налазила се велика јама са бетонским темељом, првобитно намењена Палати Совјета. Међутим, рат је замрзнуо изградњу, а неки објекти и материјали су пренамењени за потребе линије фронта. Упркос томе, темељ је остао нетакнут и годинама је сакупљао кишницу. Средином педесетих година прошлог века донета је одлука да се на том месту изгради отворени базен. 

Базен „Москва“ је био огроман, пречника 130 метара са површином од преко 13 хиљада квадратних метара и 25 хиљада кубика воде. Дно базена у центру, у такозваном спортском сектору,  је достизало дубину од 6 метара. Базен је био кружног облика како би се сачували и искористили темељи Палате Совјета. 

Базен је радио током целе године. Температура воде се одржавала у распону од 18-22 C°, у зависности од годишњег доба. Базен је имао ронилачки торањ са даскама различите висине, смештен у посебном улазном делу. Тамо су биле доступне и сауне. 

Да би купили карте за купање у московском базену, посетиоци су могли да оду до благајне која се налазила у близини излаза из станице метроа Кропоткинска. За пливање у базену није било потребно лекарско уверење, а биле су доступне могућности изнајмљивања купаћих костима, купаћих гаћица, папуча, капа, пераја, маски и дисалица. Без обзира на то, квалитет воде у базену је пажљиво праћен, уз свакодневна испитивања и хлорисање како би се осигурали санитарни услови. 

Повремено је раст алги у води захтевао да се базен затвори ради чишћења. Међутим, примарни проблем са отвореним базеном који се налази у центру Москве била је пара. Ово је било посебно евидентно током зимских месеци, када се огроман облак паре издизао из загрејане воде у хладни ваздух. 

Пливање у таквим условима многи су сматрали опасним, јер је лоша видљивост изнад воде отежавала спасиоцима да уоче потенцијалног дављеника. То је стварало одређени ризик за посетиоце и кочило рад спасилаца. 

У Москви су после отварања базена почеле да ничу урбане легенде, што је нарушило његову репутацију. Кружиле су гласине да су се људи често давили у базену, посебно зими. Постојале су чак и тврдње да је „секта дављеника“ тражила освету за изградњу базена на месту цркве. 

Прошириле су се и гласине да базен изазива корозију у суседним зградама и угрожава експонате у оближњем Пушкиновом музеју. 

После распада Совјетског Савеза 1991. године, цене воде и струје су порасле, због чега је одржавање базена постало неисплативо. Надаље, појавио се јавни покрет који је тражио рестаурацију цркве уништене 1931. године. 

Базен је остао напуштен неколико година након што је исушен и званично је затворен 1994. На његово место одлучено је да се обнови православни храм коју су Совјети дигли у ваздух.

7. јануара 1995. године постављен је темељ за нови храм Христа Спаса на месту базена „Москва“.