Енглеска краљица Викторија, 1845, Александар Мелвил ; Велики кнез Александар Николајевич, 1833, Франц Кругер.
Friedenstein Castle/Bildindex der Kunst und Architektur/Public Domain; Приватна колекција/Christie’s/Public DomainСвратио је између осталог и у Лондон, где је представљен 20-годишњој Викторији, која је тада већ две године била краљица Велике Британије.
Александров ађутант, пуковник Семјон Јурјевич, описао је ту ситуацију: „Следећег дана после бала престолонаследник је причао само о краљици... Уверен је да је и она осећала задовољство у његовом друштву“. Само пар дана касније он је у дневнику написао: „Царевић ми је признао да је заљубљен у краљицу и убеђен је да она у потпуности дели његова осећања...“
Енглеска краљица Викторија, 1844-1845, Франц Ксавер Винтерхалтер.
Royal Collection/Public DomainУбрзо је њихова узајамна симпатија постала очигледна. Викторијино окружење се побринуло да се у време Александрове посете она пресели у замак Виндзор, што даље од руског великог кнеза.
Даљи развој њихових односа није био могућ. Викторији је био потребан муж који ће постати краљ-консорт, а Александра је чекао руски престо, што значи да му је била потребна невеста која је спремна да прими православље и пресели се у Петербург.
Пред Александров одлазак млада енглеска краљица је ипак успела да се види са њим. Овако је у дневнику описала тај сусрет:
„Он је био блед и глас му је дрхтао када ми је на француском рекао: ’Немам довољно речи да изразим све што осећам’, и додао је колико је дубоко захвалан за толико љубазан пријем. <...> Затим се приљубио уз мој образ и пољубио ме веома топло и са веома срдачним осећањем, а затим смо једно другом поново веома топло стегли руке. Ја сам заиста осећала да се опраштам од блиског рођака, а не од странца, и била сам веома тужна што се растајем са тим драгим, милим младићем у кога сам заиста била помало заљубљена и за кога сам се несумњиво јако везала“.
Портрет великог кнеза Александра Николајевича, 1840, Франц Кругер.
Ермитаж/Public DomainИсторичар Јевгениј Ољховски у књизи „Тајне и авантуре у историји Русије“ наводи сећања Семјона Јурјевича, и каже да је по ађутантовим речима руски престолонаследник отишао из Лондона нерасположен.
„Када остадосмо сами, царевић ми се баци у загрљај и обојица заплакасмо. Тада ми је рекао да никада неће заборавити Викторију. На опроштају је пољубио краљицу. И још је рекао: ’Био је то најсрећнији и најтужнији тренутак у мом животу’“.
Као успомену на познанство Александар је поклонио Викторији албум са својим портретима и овчарског пса Казбека кога је краљица обожавала.
Следећи пут су се срели након 35 година, у мају 1874. Руски цар је допутовао у Лондон да испрати у отаџбину Алефреда, војводу од Единбурга, сина британске краљице који се оженио Александровом ћерком Маријом.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу