Кратко је трајала љубавна веза руског императора Александра II и британске краљице Викторије!

Енглеска краљица Викторија, 1845, Александар Мелвил ; Велики кнез Александар Николајевич, 1833, Франц Кругер.

Енглеска краљица Викторија, 1845, Александар Мелвил ; Велики кнез Александар Николајевич, 1833, Франц Кругер.

Friedenstein Castle/Bildindex der Kunst und Architektur/Public Domain; Приватна колекција/Christie’s/Public Domain
Александар Николајевич је 1839. године још увек био велики кнез, а не император. Напунио је 21 годину и бавио се врло важним послом, који је и иначе својствен том узрасту – „шпартао“ је по Европи у потрази за невестом.

Свратио је између осталог и у Лондон, где је представљен 20-годишњој Викторији, која је тада већ две године била краљица Велике Британије.

Александров ађутант, пуковник Семјон Јурјевич, описао је ту ситуацију: „Следећег дана после бала престолонаследник је причао само о краљици... Уверен је да је и она осећала задовољство у његовом друштву“. Само пар дана касније он је у дневнику написао: „Царевић ми је признао да је заљубљен у краљицу и убеђен је да она у потпуности дели његова осећања...“

Енглеска краљица Викторија, 1844-1845, Франц Ксавер Винтерхалтер.

Убрзо је њихова узајамна симпатија постала очигледна. Викторијино окружење се побринуло да се у време Александрове посете она пресели у замак Виндзор, што даље од руског великог кнеза.

Даљи развој њихових односа није био могућ. Викторији је био потребан муж који ће постати краљ-консорт, а Александра је чекао руски престо, што значи да му је била потребна невеста која је спремна да прими православље и пресели се у Петербург.

Пред Александров одлазак млада енглеска краљица је ипак успела да се види са њим. Овако је у дневнику описала тај сусрет:

„Он је био блед и глас му је дрхтао када ми је на француском рекао: ’Немам довољно речи да изразим све што осећам’, и додао је колико је дубоко захвалан за толико љубазан пријем. <...> Затим се приљубио уз мој образ и пољубио ме веома топло и са веома срдачним осећањем, а затим смо једно другом поново веома топло стегли руке. Ја сам заиста осећала да се опраштам од блиског рођака, а не од странца, и била сам веома тужна што се растајем са тим драгим, милим младићем у кога сам заиста била помало заљубљена и за кога сам се несумњиво јако везала“.

Портрет великог кнеза Александра Николајевича, 1840, Франц Кругер.

Историчар Јевгениј Ољховски у књизи „Тајне и авантуре у историји Русије“ наводи сећања Семјона Јурјевича, и каже да је по ађутантовим речима руски престолонаследник отишао из Лондона нерасположен.

„Када остадосмо сами, царевић ми се баци у загрљај и обојица заплакасмо. Тада ми је рекао да никада неће заборавити Викторију. На опроштају је пољубио краљицу. И још је рекао: ’Био је то најсрећнији и најтужнији тренутак у мом животу’“.

Као успомену на познанство Александар је поклонио Викторији албум са својим портретима и овчарског пса Казбека кога је краљица обожавала.

Следећи пут су се срели након 35 година, у мају 1874. Руски цар је допутовао у Лондон да испрати у отаџбину Алефреда, војводу од Единбурга, сина британске краљице који се оженио Александровом ћерком Маријом.

  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“