- Пријавите се на наш Телеграм канал
- Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
- Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
- Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
- Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи
Као искусни лидер и револуционар-илегалац, Лењин је промућурно препустио другима улогу формалног управљања совјетском државом. А коју функцију је он изабрао? Да бисмо схватили ово питање морамо претходно сагледати какве радикалне промене је донела Октобарска револуција у државном уређењу Русије.
У октобру и новембру 1917. године у Петрограду (тако се Санкт Петербург звао током Првог светског рата) су постојале две главне политичке снаге – Привремена владу на челу са Александром Керенским, чије седиште је било у Зимском дворцу, и Петроградски војно-револуционарни комитет на челу са Лавом Троцким, који је имао „базу“ у Смољном институту (најчешће се звао само Смољни).
Бољшевици осуђују Привремену владу
Михаил Соколов
Војно-револуционарни комитет је 6. и 7. новембра 1917. године објавио изјаву којом осуђује Привремену владу и њене потезе. Бољшевици су запосели центре за везу у целом Петербургу и преузели контролу над њима заузевши Централне телеграфске и телефонске станице. У међувремену је у градско пристаниште пристигла флотила од 45 разарача чије су посаде биле лојалне бољшевицима.
Рано ујутру 8. новембра 1917. године револуционари су запосели Зимски дворац и похапсили чланове Привремене владе. У том тренутку се у Смољном већ одржавао Други сверуски конгрес Совјета радничких и војничких депутата (посланика).
Public domain
Лењин је предложио да се на конгресу изабере Сверуски централни извршни комитет као највиши орган власти у земљи, а поред тога да се формира и привремена радничко-сељачка владу у виду Савета народних комесара.
Ко је формално био на челу Совјетске Русије?
Чим је уклоњена Привремена влада на месту Руске империје појавила се нова држава – Совјетска Русија. Она се од 1917. до 1922. године звала Руска Социјалистичка Федеративна Совјетска Република. Њен први представнички орган био је Други Сверуски конгрес Совјета радничких и војничких депутата. На њему су изабрани чланови два најважнија државна тела.
Public domain
Сверуски централни извршни комитет био је највиши орган у новој држави. Њему су припале законодавне и административне функције. На челу овог државног тела најпре је био Лав Камењев, после њега Јаков Свердлов (1917-1919), а од 30. марта 1919. Михаил Калињин. Он је формално био шеф државе до своје смрти 1946. године.
Савет народних комесара (СНК) био је други државни орган по своме значају. Њему је такође припадала извршна власт. То је фактички била влада Совјетске Русије. Владимир Лењин је био председник Савета народних комесара, или у данашњем схватању премијер Совјетске Русије и СССР-а. На тој дужности је остао до своје смрти 21. јануара 1924. године.
Дмитриј Кардовски
Ако се стриктно придржавамо слова закона, можемо рећи да Лењин никада није био на челу државе у Совјетској Русији и СССР-у. Он је био на мање значајној функцији „премијера“, што му је омогућавало да не обавља све представничке и административне функције које је био дужан да обавља шеф државе. Једна од њих је и потписивање великог броја докумената. Уместо свега тога Лењин је могао више да се посвети доношењу одлука у својству шефа извршне власти совјетске државе.
Та тенденција је настављена и у СССР-у. Јосиф Стаљин и Никита Хрушчов никада нису били ни на једној од две функције формалног шефа државе, тј. на функцији председника Сверуског централног извршног комитета (до 1938. године) и председника Президијума Врховног совјета (1938-1989).
Public domain
Леонид Брежњев је био први формални и фактички шеф СССР-а, јер је истовремено био и лидер Комунистичке партије Совјетског Савеза и председник Президијума Врховног Совјета.