Адреса: Лењинске Горе, 1. Најближe станицe метроа: „Универзитет“, „Воробјове Горе“
Година изградње: 1949-1953.
Шта се у њему налази? У главном здању Московског државног универзитета (МГУ) смештени су геолошки, механичко-математички и географски факултет, а такође ректорат, научна библиотека, Музеј физичке географије, Дворац културе и студенски дом, тј. собе у којима живе студенти, постдипломци и предавачи.
Изградња главног здања Московског државног универзитета. Комсомолци облагачи зидова, ученици школе радне омладине. Лево са фото-апаратом - дописник Јаков Халип.
Јевгениј Умнов/Савез фотографских уметника РусијеНебодер на Лењинским Горама (сада се то место зове Воробјове Горе) био је један од осам планираних небодера у оквиру реконструкције Москве, од којих је изграђено седам. Судећи по одлуци из 1947. године, на идеју да се подигну ови небодери дошао је Стаљин (или је бар тако представљено), те су због тога и небодери названи „Стаљинови“. Првобитно је планирано да у овој згради буду станови и хотел. Међутим, у марту 1948. године одлучено је да се у њу пресели Московски државни универзитет (МГУ), који је већ дуже време осећао потребу за новим простором.
МГУ на Лењиновим горама. Радник варилац.
Јевгениј Умнов/Савез фотографских уметника РусијеСви прорачуни у пројекту главне зграде направљени су „од нуле“, јер Совјетски Савез у оно време практично није имао искуства у успешном пројектовању небодера. Једино искуство био је грандиозни пројекат Палате Совјета који није реализован. У условима планске економије, када је све морало бити унапред испланирано, одобрено и наручено (и то до најситнијих детаља као што су утичнице и браве), изградња тако моћног објекта за 4 године била је, благо речено, амбициозан задатак. Али цео процес је лично контролисао друг Стаљин, чак је и долазио на градилиште, тако да се није имало куд.
Медији су тих година писали да ово здање гради цела земља, јер је мермер довезен са Урала, светиљке су из Риге, метал из Украјине, итд. Укупно је на градилишту радило око 10.000 људи, а поврх тога још 2.500 службеника у администрацији и техничара, и преко 1.000 инжењера. Поред ентузијаста-комсомолаца и обичних радника, у изградњи су учествовали и робијаши из совјетских затвора, и они су понекад чинили скоро половину укупног броја радника. Нису забележени покушаји бекства. Пре свега, затворенике је чувало неколико хиљада војника. А друго, сви су знали да ће по завршеном послу бити амнестирани. Тако је и било.
Изградња здања МГУ
Емануил Јевзерихин/МАММ/МДФДржава није штедела новац за изградњу помпезног небодера. За здање МГУ са његовим стубовима, гипсаним украсима и мозаицима из буџета је издвојено 2.631.200.000 совјетских рубаља. За те паре могао је бити подигнут мањи град са четвороспратним панелним зградама за 40.000 становника.
Здање је свечано отворено 1. септембра 1953. године на самом почетку школске године. И овај Стаљинов небодер, као и сви остали, завршен је после Стаљинове смрти. Убрзо затим је отпочела Хрушчовљева борба против стаљинског ампира у архитектури, и против његових сувишних декоративних детаља. Нико, међутим, није смео да дира здање МГУ као најупечатљивији примерак тог стила.
Главна зграда Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов“. Грађена 1949-1953, архитекта Л. В. Рудњев. Фасадне скулптуре су израђене у радионици Вере Мухине 1961.
Всеволод Тарасевич/SputnikГлавно здање МГУ је највиши од седам Стаљинових небодера у Москви. Високо је 183,2 метра (а заједно са шиљком 235 метара). Главни корпус има 35 спратова, а око њега су „куле“, тј. крила са по 17 спратова. Непуних 40 година је то била највиша грађевина у Европи. Тек 1990. га је премашила сајамска кула Messeturm у Франкфурту на Мајни.
Симболички значај овог објекта је био још важнији од његове функционалности (о томе мало касније). У питању је прави споменик совјетског архитектонског гигантизма. После централизације власти у Стаљиновим рукама појавила се потреба за архитектуром која би одразила величину вође и државе која цвета под његовом управом. То је постало посебно актуелно после Другог светског рата када је идеја совјетског тријумфа заузела најважније место у свим сферама живота.
Прича се да су амерички небодери из доба стила ар-деко послужили као прототип овог и других Стаљинових небодера. Међутим, архитекте ових здања одбацивале су и саму идеју поређења њихових пројеката са америчком архитектуром. Један од њих, Дмитриј Чечуљин, као прототип је у својим успоменама поменуо руску средњовековну архитектуру и њене високе звонике и куле на зидинама.
Главна зграда МГУ
Рудолф Алфимов/SputnikГлавни архитекта првог пројекта ове зграде био је Борис Јофан, специјалиста за ар-деко и аутор нереализоване Палате Совјета. Међутим, непосредно пред почетак изградње он је смењен и уместо њега је постављен Лав Рудњев.
Борис Михајлович Јофан. један од водећих представника стаљинистичке архитектуре. Аутор Палате Совјета, нереализованог грандиозног пројекта (на слици са десне стране).
Јелизавета Микулина/SputnikЈофан је, наиме, био непопустљив у својој жељи да се небодер подигне непосредно изнад падине брда Лењинске горе, тако да огромно степениште повезује здање са кејом реке Москве. Тиме би, по његовом мишљењу, још више била истакнута грандиозност пројекта. Ради тога је Јофан био спреман и на ризике, везане за сложени састав земљишта на ивици падине. И одбијао је да помери зграду уназад.
Лав Рудњев је био попустљивији, тако да је објекат „увучен“, тј. померен 800 метара од стрмине.
Поглед на главну зграду Московског државног универзитета Ломоносов.
Сергеј Бобиљев/TASSЗдање МГУ постало је „пробни полигон“ за читав низ нових технологија. Управо су оне и омогућиле да се на проблематичном терену појави грађевина тако грандиозне висине. Творац тих технологија Николај Никитин пројектовао је затим и другу московску знаменитост – телевизијски торањ „Останкино“ висок 540 метара.
Поглед на Московски државни универзитет Ломоносов и Московски међународни пословни центар у густој магли (видљивост смањена на 200-700 метара).
Georgy Dzhedzheya/TASSПоред осталих компликованих задатака постојао је и тај да се у једном здању фактички направи град за 10.000 становника. Комплекс МГУ је био први совјетски универзитетски кампус. На његовој територији је направљена сва инфраструктура која треба студентима – студентски домови, библиотеке, пошта, продавница, менза, базен, телеграф, и др. Студент није морао до краја школске године да напушта ово здање ако није имао потребе за тим.
Студенти
Владимир Родионов/SputnikТреба истаћи да првобитно није постојао план за коришћење небодера у својству студентског дома. Међутим, још у фази пројектовања је схваћено да небодер није подесан за многе факултете прецизних наука. Хемијском факултету су, на пример, биле потребне засебна вентилација и канализација, физичком факултету је требала нижа зграда са добрим темељима ради прецизних мерења, итд. Тако је дошло до ситуације да се велико здање није могло попунити до краја. Тада су преостале просторије искоришћене за музеј, студентске собе и професорске станове. Потреба за студентским домовима образложена је намером да се учење не одваја од приватног живота студената.
Улазни хол главне зграде Московског државног универзитета Ломоносов.
Сергеј Савостјанов/TASSУ овом објекту је на снази строг режим пропусница, али могу да вас уведу ваши познаници ако су студенти или предавачи МГУ тако што ће извадити пропусницу за госта. Собе у студентским домовима су веома мале и понегде је чак и данас сачуван оригиналан намештај из оног доба, тј. писаћи столови са витрином и столови, али се зато кроз прозоре пружа леп поглед на Москву.
Статуа руског научника Николаја Жуковског у главној згради Московског државног универзитета Ломоносов.
Сергеј Савостјанов/TASSДруги начин је да одете на екскурзију у Музеј физичке географије МГУ. У њему је, на пример, представљена јединствена колекција минерала и метеорита. Али, за ту екскурзију се морате пријавити месец и по дана унапред, и то само у склопу неке образовне групе (школе, института или универзитета). Улаз за појединачне посетиоце није предвиђен. Музеј нуди и допунске општеобразовне програме у неколико термина.
Сала за предавања главне зграде Московског државног универзитета Ломоносов.
Сергеј Савостјанов/TASSНа крају крајева, свако може да ужива у осматрању здања МГУ споља. Око њега је огромна територија лепо уређена, на њој скоро и да нема пролазника и приступ је слободан. Ту је лепо прошетати се или провозати се бициклом.
Студенти у сали за предавања главне зграде МГУ Ломоносов.
Сергеј Савостјанов/TASSТекстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
