Како су крунисани руски цареви?

Први крунисани цар Русије био је Иван Грозни. То се догодило 16. јануара 1547. године. Међутим, то није била прва церемонија ступања на престо. Још 1498. године за време владавине Ивана III одржано је крунисање његовог унука Димитрија (1483-1509), додуше, у звање великог кнеза.

Тада је Димитрија благословио митрополит, а затим је Иван III на њега положио „барме“ (специјални украшени широки оковратник који покрива рамена) и ставио му шапку Монамаха.

Иван Грозни – први руски цар у историји – крунисан је на готово идентичан начин, с тим што је церемонија била нешто сложенија. Међу регалије је уврштен „часни животворни крст“, који је, како се сматрало, садржао честицу Крста на којем је разапет Исус Христос. Овај крст се полагао на цара као симбол његове царске мисије: он је био одговоран за грехе свог народа пред Богом.

Међу регалијама први пут се нашло и царско жезло, а такође је почео да се користи царски трон. Међутим, ово крунисање још није садржало миропомазање „на царство“.  

Шта је то „миропомазање на царство“? 

Тајна помазања на царство светим миром (посебним освећеним уљем) била је симбол „венчања“ цара са царством и народом. Први миропомазани цар био је син Ивана Грозног Фјодор Иванович, који је крунисан 31. маја 1584. године, на свој 27. рођендан.

Цар, након што скине круну која је на њега већ положена, прилази првосвештенику (митрополиту или патријарху), и овај, помоћу специјалне четкице, помазује цара миром по челу, слепоочницама, ноздрвама, уснама, ушима, на грудима и са обе стране шака, говорећи при сваком помазању: „Печат Дара Духа Светог. Амин.“

Занимљиво је да после ове свете тајне цар није могао, према црквеним правилима, да се купа ни да скида доњу одећу током осам дана. Главна специфичност миропомазања у Русији било је то што се оно обављало тек након што је на цара положен царски венац, а не пре тога, као у Византији и европским земљама.

Како је изгледала церемонија крунисања руских царева

„Чин“ или протокол венчања „на царство“ Фјодора Ивановича био је копија византијског обреда. Он је обухватао тајну миропомазања и велики број других црквених обреда.

Сведок церемоније тада је био енглески дипломата Џером Хорсеј. Према његовом опису, цар је, окружен свитом високих чиновника и високим свештенством у најбогатијим одеждама, изашао из својих одаја у Кремљу и полако прелазио из једне у другу цркву.

С обзиром да је Ивановски трг у Кремљу био препун народа, за цара и свиту су направљене „платформе дуге 150 морских сажења (око 270 метара – прим. ур.), а два сажења широке и три стопе уздигнуте над земљом, како би могли да пређу из једне цркве у другу кроз гомилу која се тискала, јер је народа било тако много да су неки у том гурању прегажени до смрти“. За време церемоније припрате храмова биле су покривене црвеним баршуном и сукном. „Чим би цар прошао“ - пише Хорсеј – „брокат, баршун и сукно су развлачили они који су могли да их дохвате, желећи да имају свој комадић, који ће чувати за успомену“.

После уласка цара у Успенску цркву на њега је стављена специјална „одежда Велике Ризнице“ – кафтан украшен златом и драгим камењем, тежак, према Хорсејевим речима, око 100 килограма. Док се цар кретао, крајеве одежде носило је шест људи – дворјана најближих цару. Фјодор Иванович се попео на царски престо и митрополит га је крунисао шапком Мономаха. Притом је испред цара „постављено шест венаца – симбола његове власти над областима земље“, бившим канатима и другим територијама које је земљи прикључио његов отац Иван Грозни. Осим жезла „од кости једнорога дугог три и по стопе, украшеног богатим камењем“, Фјодору Ивановичу је уручена „јабука – шар, симбол његове духовне власти“.  

После крунисања и миропомазања цар је пришао капији цркве и народ је узвикнуо: „Боже, чувај цара Фјодора Ивановича целе Русије!“ Након тога цар и сви остали су отишли у Гранитну палату, где је приређено огромно славље поводом крунисања. Свечаности су трајале још недељу дана.

Отприлике према истом сценарију одвијало се крунисање каснијих владара. Разликовали су се само неки детаљи и број венаца. На пример, Лажни Димитрије I је 1605. године крунисан са три круне – шапком Монамаха, аустријском круном и Казањском шапком. А последње крунисање по овом обреду било је јединствено двоструко крунисање браће Петра I и Ивана V Алексејевича 1682. године. За ту церемонију је чак направљена друга шапка Мономаха, намењена за крунисање Петра као млађег брата.

Крунисања руских императора, мада су почивала на „венчањима на царство“ московских царева и одржавала се такође у Успенској цркви, значајно су се разликовала.