Да ли су жене у Совјетском Савезу могле да буду обичне домаћице?

У СССР-у су жене имале више могућности него, на пример, у Америци. Добиле су право гласа на изборима 1924. године, имале су право на рад и надницу као и мушкарци, радиле су као министри, директори фабрика, академици, ректори универзитета и партијски лидери, и имале су једну заједничку обавезу према држави – да јој буду од користи. Држава је прописала да „нема мушког и женског рада, сви морају да раде“.

Мушкарци и жене – радници фабрике комбајна, Ростов на Дону, СССР, 1930–1940.

Universal History Archive/Getty Images

Али није у питању модерна равноправност „свих полова“.

Зашто су бољшевици наметнули женама обавезу запослења?

Данас истраживачи констатују да је совјетска власт користила тему полних слобода за решавање економских питања.

„Бољшевичка партија је, као и свака друга партија, укључивањем жена у политику и изградњу државе решавала сасвим конкретне практичне задатке. Није случајно што је интензивна мобилизациона политика почела за време грађанског рата, када је совјетска власт висила о концу и кад је било потребно покренути све расположиве ресурсе, укључујући и запослене жене“, каже истраживач Олга Шнирова.

Чак и када је током 1930-их совјетска власт мање-више чврсто стала на ноге, моћна радна снага је и даље била потребна за мосовну индустријализацију и колективизацију. Земљи су биле неопходне запослене жене. Разговори о улози жена у јавној и политичкој сфери су се стишали, али је пропаганда женског рада била у пуном јеку.

Совјетска пропаганда позивала је жене да не буду таоци кухињског ропства, да дају децу у јаслице и да иду на посао.

Public domain

У првим годинама свог постојања совјетска власт је заиста покушавала да „истргне“ жену из породице, да би сви људи коначно могли да се баве само револуцијом и изградњом комунизма. Држава је, како је најбоље могла, развила социјалну сферу и сферу услуга у домаћинству: јаслице, вртиће, пионирске кампове, мензе, итд. Идеја је била да се државне институције баве васпитавањем деце и да се тако растерете родитељи.

Public domain

Међутим, бољшевици су прилично брзо схватили да је то тешко спровести у дело, јер друштво није било спремно за то. Зато су променили концепцију по којој је жена морала бити истовремено градитељка социјализма и породичног комфора, супруга и мајка, тј. морала је да обавља три улоге. А шта је било са женама које су хтеле да буду обичне домаћице?

Домаћица без пензије

Однос према домаћицама у СССР-у се такође мењао. Од 1920-их до 1940-их жене су саме тежиле да се запосле у фабрикама, јер је идеја равноправности полова била популарна међу радницима. Поред тога, у рату и после њега женски рад је био неопходан јер је много мушкараца изгинуло.

Public domain

Током свих тих година су заједно са фабричким радницама и музиљама на совјетским екранима биле присутне и домаћице у уобичајеној патријархалној улози жене која се бави кућним пословима и брине о деци док муж ради у руднику или на некој машини. Таква је била јунакиња филма „Догодило се у Пењкову“, која се удала за прелепог трактористу и сањала о срећном браку – о верном мужу и деци.

Током 1960-их, међутим, домаћица практично нестаје са малих екрана, што у извесној мери одражава захтеве тог времена. Престиж високог образовања и радне каријере расте, а статус обичне домаћице пада.

Public domain

Седамдесетих година прошлог века међу женама је спроведена анкета, и на питање: „Да ли бисте напустиле посао, ако би вашем мужу за толико повећали плату?“, 70% је одговорило одрично.

Држава такође није подстицала незапосленост. На пример, до 1980-их висина пензије се рачунала према годинама радног стажа, па грађани који нису били запослени нису ни примали пензију. Женама, међутим, званично није било забрањено да буду само домаћице, па су оне то користиле.

Public domain

„Моја покојна бака је престала да ради отприлике почетком 1960-их. Била је домаћица и гајила је двоје деце. И није било никаквих проблема, мада, кад је зашла у године, није остварила право на старосну пензију јер није имала довољно година радног стажа (недостајало јој је пар година да оствари услов за минималну пензију)“, сећа се Генадиј Абрамов из Москве.

„Моја бака није била запослена. А, није ни имала времена. Била је мајка хероина (постојало је такво одликовање) водила је кућу и гајила гомилу деце...“, истиче Андреј Раковски из Новосибирска.

Што се тиче кривичне казне за оне који не раде, кривично дело „паразитизам“ није важило за домаћице. Оне су из тог закона биле изузете као „лица која се баве вођењем домаћинства“. И нису морале да се брину за последице.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!