Како је страдала Лајка, куја усамљена у свемиру?

Историја
ЈЕКАТЕРИНА СИНЕЉШЧИКОВА
Суперхерој по имену Козмо из филма „Чувари галаксије“, пас са телекинетичким и натприродним моћима, поседује реални прототип. То је луталица по имену Лајка – прва животиња у свемирској орбити у историји човечанства. Њена трагична смрт изазвала је међународни скандал и представљала проблем за совјетску власт.

Лајка је пронађена на улици, као и већина паса који су учествовали у совјетским свемирским експериментима. Она је била прво живо биће које је полетело у свемир. Њена судбина је инспирисала редитеље, писце и музичаре широм света за стварања најразличитијих дела.   

Једна од њених реинкарнација је и лик из Марвеловог универзума, свемирски пас Козмо. У филму „Чувари галаксије 3“ редитељ Џејмс Ган је начинио своју верзију Козма. Пас је, наиме, „променио“ пол у женски, управо као сећање на Лајку.

Журба поводом годишњице  

Лајка је полетела у свемир 3. новембра 1957. године – само месец дана након лансирања првог вештачког сателита Земље, када је током три недеље цео свет ослушкивао чувено „бип-бип-бип“ и  кад је започела свемирска ера човечанства.

Њено полетање било је убрзано невиђеном сензацијом коју је изазвало лансирање првог сателита. Лично генерални секретар Никита Хрушчов је наредио да се што пре припреми нова мисија, која ће бити још импресивнија и у којој ће учествовати живо биће. Требало је пожурити како би подухват био изведен пре обележавања 40-годишњице совјетске власти 7. новембра.

Руководилац свемирског програма Сергеј Корољов подржао је идеју. Тим пре што су се медицинско-биолошка испитивања на псима спроводила одавно, још од четрдесетих година. Тиме се бавила тајна лабораторија при „Институту за ваздухопловну медицину“, скривена под шифром „војна јединица бр. 2469“.

Већ су били спремни не само утренирани пси, него и кабина са аутоматским уређајем за храњење и псећим „тоалетом“ (који је, притом, у псеће редове увео „дискриминацију“ према полу, јер је најједноставнија конструкција била намењена само кујама, па су сви мужјаци остали на Земљи).

Оно што у том тренутку није постојало, била је летелица која је у стању да се врати из орбите на Земљу. „Наравно, Лајка је од почетка била осуђена на смрт, јер још увек није постојао механизам повратка на Земљу“, рекао је академик и водећи научник свемирског програма Олег Газенко. „Али њена смрт се очекивала негде недељу дана после полетања“. Нажалост, трагични крај наступио је знатно раније.

Скривана смрт  

Лајку су почели да припремају за лет три дана пре полетања. Дезинфиковали су је, премазали јој јодом места на ребрима и код вратне артерије где су постављени инструменти, навукли јој комбинезон, сместили је у херметички затворену кабину. 

Током лансирања пулс јој се убрзао готово троструко, достигавши 250 откуцаја у минути. Дисање јој се убрзало четири пута. Али када је изашла у орбиту, након што су мотори престали са радом, куја се смирила. Сви су препуни наде пратили њен лет. 

Међутим, пет сати касније вентилатори у кабини нису више успевали да регулишу температуру, која је достигла 42 степена. После четвртог обиласка око Земље инструменти су показали да је Лајки стало срце – умрла је од прегревања. Апарат „Спутњик-2“, сада већ са мртвом керушом, кружио је у орбити још шест месеци док није изгорео у атмосфери 14. априла 1958. године.

Детаљи о Лајкиној смрти откривени су јавности тек 2002. године. Док је 1957. године совјетска штампа током седам дана, колико је требало да траје програм, објављивала извештаје о њеном наводном здрављу. Званично је Лајка још била жива.

„Најчупавији, најусамљенији, најнесрећнији пас на свету“

На Западу је, као што се и очекивало, овај лет изазвао праву сензацију. „Најчупавији, најусамљенији, најнесрећнији пас на свету“ – писао је 5. новембра 1957. године The New York Times. Она је била предмет одушевљења и сажаљења многих.

Када су недељу дана касније совјетски медији престали да објављују податке о Лајки, Запад се забринуо. Првобитно је СССР, наиме, најављивао да би Лајка требало да се врати на Земљу. Европски листови су почели да објављују наслове у стилу „Да ли је свемирски пас мртав?“ Неизвесност је расла. 

Совјети су морали добро да се помуче како би се извукли из незгодне ситуације. Преко пријатељских европских листова пуштена је информација о томе да је пас „успаван јаком дозом наркотика која се налазила у последњој порцији хране, како би избегао дуготрајну патњу“. Ова вест је пропраћена следећим епитафом: „Жртвујући се, Лајка је науци обезбедила драгоцене информације које ће човечанству омогућити да освоји свемир“.

Вест је на Западу изазвала буру критике на рачун Кремља, уз оптужбе за суровост експериментатора. Притом се у СССР-у избегавало свако спомињање смрти прве животиње у свемиру, па је вест прошла готово незапажено. Совјетски листови су се усредсредили на техничка достигнућа. Као знак сећања на првог пса у свемиру почела је производња цигарета „Лајка“, а 2008. године на територији Института за војну медицину у Москви откривен је споменик посвећен настрадалој керуши.