„Дођи ми, брате, у Москов“. Тако гласи прво помињање Москве у Ипатијевском летопису. Хроника бележи да је ростовско-суздаљски кнез Јуриј Долгоруки назначио састанак новгородсеверском кнезу Свјатославу Ољговичу у месту по имену Москов. Састали су се 4. априла 1147. године и закључили привремено примирје у међусобном рату. Сутрадан је Јуриј приредио велику годзбу, а следећег дана кнежеви су разменили поклоне и растали се.
Оснивање Москве. Изградња нових зидова Кремља за време Јурија Долгоруког, 1156. године, Аполинариј Васњецов.
Public DomainСве то не значи да је Москва основана 1147. године и да је оснивач био кнез Јуриј Долгоруки. Ово је само најстарији до данас пронађени, писани помен топонима „Москов“ (Москва).
Ипатијевски летопис из 15. века пронашао је у Ипатијевском манастиру историчар Николај Карамзин.
Јуриј Кавер/Sputnik„Ипатијевски летопис“ је рукопис који садржи 307 великих листова, а назив је добио по томе што је чуван у Ипатијевском манастиру у Костроми. Летопис је заправо зборник преписа из неколико других хроника које је отприлике током 1420-их извршило најмање пет различитих састављача. Догађаји из 1147. године су преписани из „Кијевског летописа“, хронике из 12. века чији оригинал није пронађен.
Ако је летописац споменуо име места без објашњења, значи да су људи у 12. веку већ добро знали за град који се зове Москов. Ово поткрепљују још две референце:
1. Писмо на брезовој кори бр.723, Новгород, најраније током 1160-их. Душила, аутор овог записа, каже: „Кренух у Кучков“.
2. Ипатијевски летопис (1176) објашњава да су Кучков и Москва једно исто место: „Москва, која се зове и Кучково“.
Грамота №723 (писмо на брезовој кори)
Новгородски државни уједињени музеј-резерватКучково је било једно од села која су се налазила тамо где је данас центар Москве. Александар Векслер, први главни археолог Москве, који је током 1990-их и 2000-их био непосредно задужен за ископавања у центру града, пише да се подручје улице Сретенке звало „Кучково поље“. Векслер и други археолози су пронашли налазе који потврђују да је град доста старији.
Векслер је крајем 1990-их спровео истраживање методом радиоактивног угљеника узорака дрвеног угља из тла у близини Кремља и утврдио да најстарији узорци угља датирају из 890. године нове ере. То значи да су већ тада у близини данашњег Кремља постојали објекти, куће са њивама и повртњацима.
Москва за време Ивана Грозног, Аполинариј Васњецов.
Public DomainНа територији Кремља пронађен је закопани новац из 9. века, што показује да је насеље трговало са далеким земљама попут Јерменије или са древним градом Мервом. Међу ископинама на Мањежном тргу налази се византијска амфора из 12. века. Све ово, према Векслеру, сведочи о томе да је у питању „спонтана рана насеобина“. Он је у једном интервјуу рекао: „Верујем да је 1147. године на територији престонице већ постојало комплетно насеље, а око њега бројна словенска села“.
На територији данашње Москве постоје остаци и много старијих насеља. У близини села Коломенско откривена су утврђена насеља ђаковске културе (7-5. век пре нове ере). А људска станишта из доба неолита (пре 4.000 година) пронађена су на северозападу: у Химкију, Серебрјаном Бору, Строгину и Шчукину.
Генерални директор Центра за археолошка истраживања Александар Векслер (лево) испитује налазе са локалитета ископавања на Мањежном тргу.
Олег Ласточкин/SputnikВодећи совјетски урбаниста, доктор географије Георгиј Лапо, пише: „У огромној већини случајева насеља која су постала градови нису размишљала о урбаној ’каријери’. Стога се појава насеља не може третирати као рођење града“. Сетимо се да су древна насеља постојала и на територији Санкт Петербурга, али се као година његовог оснивања узима 1703. Додуше, Петербург је имао свог оснивача. У случају Москве конкретан датум „полагања темеља“ града није сачуван.
Као дан када је град рођен не може се сматрати ни почетак или завршетак изградње прве тврђаве, јер нису сва утврђења постала градови. Археолози су сигурни да тврђава, која је већ постојала на територији Кремља 1156. године, није била прво московско утврђење. Али ако је још старије утврђење постојало, његове остатке треба пронаћи и утврдити њихову старост.
Леонид Кондрашев, садашњи главни археолог Москве, тврди: „На територији престонице пронађени су бројни предмети из 11. века и насеобине Словена из 10. века“. Међутим, подсећа Кондрашев, „постоји усаглашена традиција према којој се старост града одређује по првом летописном помену“. Дакле, да би већа старост Москве била озваничена потребни су озбиљнији археолошки налази и консензус у научним круговима.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
