Захваљујући званичном састанаку Бурјатско-монголске Аутономне Совјетске Социјалистичке Републике 1936. године земља је добила случајно једну од најпопуларнијих Стаљинових фотографија. „Сам Бог нам је послао ту малу Бурјаткињу. Направићемо од ње икону срећног детињства“, рекао је тада Лав Мехлис, главни уредник листа „Правда“.
Михаил Калашњиков
Тако је и било. Фотографија Стаљина и Геље (пуно име Енгелсина) објављена је у свим новинама са натписом „Хвала друже Стаљине за наше срећно детињство!“. Постављена је на плакате, а чувени вајар Георгиј Лавров направио је споменик Стаљину и Гељи, који се појављивао свуда. Девојчица је постала популарна, али то није дуго трајало.
Public domain
Годину и по дана касније, њен отац је ухапшен, оптужен за шпијунажу и стрељан, а мајка је послата у Казахстан, где је 1939. умрла под чудним околностима, и тај случај није истражен.
Архив ФСБ
Гељу нису дирали, али је требало решити питање њеног култа. Стаљин више није могао да позира на плакатима „са ћерком народног непријатеља“, а с друге стране није било могуће уништити све новине и скулптуре.
Public domain
Ту су власти испољиле орвеловско лукавство и пронашле сличну девојчицу, пионирку Мамлакат Нахангову, па су њој приписали име чувене девојчице, заједно са свим портретима и плакатима. Направили су неколико нових фотографија Мамлакат са скулптуром у позадини, као да је она та девојчица у Стаљиновом наручју, а совјетски грађани нису ништа приметили.
Михаил Калашњиков
Малу Гељу Маркизову је усвојила њена тетка, променивши јој име и презиме. Геља је постала оријенталиста, проживела је мирно свој живот, родила двоје деце и умрла у 76-ој години.
Сазнајте више: Стаљин - пријатељ деце и убица њихових родитеља