„Пријатељ деце“: Језива тајна популарне Стаљинове фотографије са совјетском девојчицом

„У будућности ће свако моћи 15 минута да буде светски позната личност“, рекао је Енди Ворхол 1968. године. Управо то се догодило много раније, још 1936. године, са Енгелсином Маркизовом, совјетском девојчицом из Бурјатије. Она је доживела својих „15 минута“ популарности када се појавила на фотографији са совјетским вођом Јосифом Стаљином. Није, међутим, дуго уживала у томе.

Сусрет са вођом

Енгелсинин отац Ардан Маркизов био је убеђени комуниста. Ћерки је дао име по Фридриху Енгелсу, а сину је дао име Владлен у част Владимира Лењина. Маркизов је био успешан совјетски функционер. Он је 1936. био народни комесар за пољопривреду у далекој Бурјатско-монголској Аутономној Совјетској Социјалистичкој Републици у Сибиру.

Ардан Маркизов.

Archive photo

Маркизову је указана велика част да отпутује у Москву са званичном бурјатско-монголском делегацијом на сусрет са Стаљином, али је све ловорике од тог сусрета „покупила“ његова ћерка.

„И ја сам хтела да видим Стаљина и преклињала сам оца да ме поведе, али је он био против тога“, причала је Енгелсина након неколико деценија. „Ти ниси члан делегације, ко ће тебе да пусти?“, рекао јој је отац. Мајка је, међутим, била на ћеркиној страни.

За дивно чудо, деци је било дозвољено да уђу у Кремљ без посебне дозволе и зато је Маркизов повео ћерку. У једном тренутку су девојчици досадили бескрајни говори функционера о успесима које бележе њихова колективна пољопривредна газдинства, и она одлучи да загрли совјетског вођу.

„Узела сам два букета и кренула у президијум са намером да му поклоним то цвеће“, рекла је Маркизова. Стаљин је био зачуђен, али се обрадовао. Узео је девојчицу и подигао је на сто иако је била обувена. Маркизова му је уручила цвеће и загрлила га, а новинари су то фотографисали.

„Икона срећног детињства“

Јосиф Стаљин прима букет цвећа од Енгелсине (Геље) Маркизове.

Getty Images

Енгелсина (Геља) се сећа како ју је Стаљин питао: „Свиђа ли ти се сат?“ Храбро је одговорила „Да“. Тада јој је совјетски лидер поклонио златан сат, а њеној породици грамофон. То нису били једини поклони за Гељу.

Анатолиј Алај, редитељ незавршеног филма „Стаљин и Геља“, цитира главног уредника листа „Правда“ Лава Мехлиса: „Сам Бог нам је послао ту малу Бурјаткињу. Направићемо од ње икону срећног детињства“. То се и догодило. Стаљинова и Гељина фотографија (која је одмах добила назив „Пријатељ деце“) објављена је у свим новинама и постала својеврстан хит.

„Када сам сутрадан ушла у предворје хотела чекало ме је мноштво играчака и других поклона... А када сам се са родитељима вратила у Улан Уде дочекали су ме као што ће касније дочекати космонауте“, причала је Маркизова. Познати вајар Георгиј Лавров извајао је споменик посвећен Стаљину и Гељи. И тај споменик је стекао популарност. На све стране се говорило о Гељи, али то није дуго трајало.

Суноврат

Идила је трајала годину и по дана, а завршила се 1937. године када је Ардан Маркизов, убеђени комуниста који је обожавао Стаљина, ухапшен. „Тата је био уверен да је у питању грешка и да ће се вратити“, сећа се Геља. Оптужен је за шпијунажу у корист Јапана и стрељан у јуну 1938. године. Ћерка је писала Стаљину и преклињала да јој поштеди оца, али ништа није помогло.

Вођа је био далеко, није одговарао, а Гељин живот је клизио у суноврат. Власти су ухапсиле и њену мајку Доминику и послале је у Казахстан где је 1938. године у тајанственим околностима пронађена мртва.

Маркизова је сматрала да је и њена мајка убијена. Шеф локалне обавештајне службе написао је писмо начелнику Стаљинове обавештајне службе Лаврентију Берији у коме је изразио забринутост поводом тога што Доминика може покушати да се извуче користећи ћеркину „везу“ са Стаљином. „На то је Берија плавом оловком написао одговор: ЕЛИМИНИСАТИ“, причала је Енгелсина.

Гељу су такође удаљили из тадашњег медијског простора. Са једне стране, Стаљин није могао позирати на фотографији са „ћерком народног непријатеља“, а са друге, није било могуће уништити све новине и скулптуре. Зато су власти промениле девојчицино име, не мењајући лик. Од тада се на сликама и споменицима она звала Мамлакат Нахангова, позната млада пионирка. Име Енгелсине Маркизове је свуда избрисано.

Други живот

Енглесина Маркизова 1989. Плакат са саркастичним коментаром: „(Стаљин – ) пријатељ деце и убица њихових родитеља!“

TASS

Као деветогодишње сироче Енгелсина се преселила у Москву где је живела са тетком и носила њено презиме Дорбејева.  „Живела сам као обичан совјетски грађанин...“ рекла је једном. Геља се два пута удавала, радила је као оријенталиста и стручњак за Камбоџу. Умрла је 2004. године, неколико недеља након што је Анатолиј Алај почео да снима филм о њој. Имала је тада 75 година.

„Тек када су људи почели да се враћају из логора и када је откривена истина о периоду Стаљинове владавине, ја сам схватила ко је он био“, рекла је она, сећајући се како је плакала када је вођа умро, као што су плакали многи грађани СССР-а. 

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!