Како су руски цареви прослављали рођендан?

Алексеј Михајлович (1629-1676) је од свог рођендана начинио државни празник. За време његове владавине у главном државном законику „Соборноје уложеније“ из 1649. године наводили су се дани на које је био забрањен рад судова и министарстава. Посебно су били издвојени „празник рођења цара господара и великог кнеза Алексеја Михајловича целе Русије, и његове благоверне царице и велике кнегиње Марије Иљинишне, и њихове благородне деце“.

Све је почело од Михаила Фјодоровича (1596-1645), који је рођен 12. јула (по старом календару), а то је такође био његов „дан анђела“. Михаил Фјодорович је крунисан на дан уочи свог имендана, 11. јула 1613. године. Отада се у породици Романов усталио обичај обележавања царског имендана као државног празника.

Како су руски цареви славили имендан

Као и сваки хришћанин, цар је на свој имендан ујутро присуствовао литургији у цркви и причешћивао се. Затим је следила прослава. Најпре је на имендан долазио само најужи круг најутицајнијих бољара које је цар позивао за „малу трпезу“, док су на вечерњој трпези били присутни сви највиши државни чиновници.

Према обичају слављеник је увек делио именданске пироге (пециво са пуњењем). Цар их је обично поклањао најутицајнијим дворанима после црквене службе поводом имендана. Ако су царевић или царевна били мали, пироги су се поклањали у њихово име. Притом су били обавезни поклони за слављеника. На дан царског имендана гости су у Кремљ доносили златно посуђе, везене тканине, накит, а племићи и крупни трговци који нису били позвани на прославу слали су у Кремљ поклоне „на царево име“. Изостанак поклона могао је лоше да се одрази на напредак у служби и личну каријеру.

Царичин имендан се прослављао са мање помпе. У Златну палату женске половине дворца долазили су највиши бољари и патријарх да царици честитају празник. Такође, у цркви је служена свечана литургија. Имендани царевића и царевне прослављани су исти начин, али нешто скромније.  

Када су цареви почели да славе рођендан?

Прослава рођендана био је европски обичај. Међу руским царевима први је свој рођендан 30. маја (по старом календару) 1676. године прославио цар Фјодор Алексејевич, старији син Алексеја Михајловича и човек европских убеђења. 

Петар Велики је такође редовно обележавао свој рођендан, сваки пут организујући велику гозбу, а понекад и две. На свој 38. рођендан, који је славио у кући Меншикова у Петербургу, цар је свим гостима наредио да скоче у ров с водом поред дворца и попију за његово здравље. Многи, укључујући кнеза Меншикова, притом су се прехладили и разболели. Цар је 1718. године свој 46. рођендан прославио у Летњој башти. Тада су многи гости заспали у парку.

Последњи рођендан 30. маја (по старом календару) 1724. године цар је дочекао у Головинској башти у Москви, у рејону Лефортово. Присуствовао је служби у цркви, примио честитке по изласку, а затим све позвао на свечани ручак у башти. Од шест до једанаест сати гости и цар су се забављали на отвореном, а прослава је окончана ватрометом изнад Головинског језера. У поноћ гости су се разишли кућама.

Касније су рођендани и имендани царева и чланова њихових породица обавезно прослављани приређивањем балова. Притом су имендани чланова царске породице и даље третирани као државни празници. У свим црквама империје на тај дан људи су се молили за здравље слављеника.

Рођендани су притом задржали статус породичног празника. Николај I је рођендан славио изразито скромно. Његова ћерка Олга је записала: „Није дозвољавао никакве поклоне за себе, осим платнених марамица, само бисмо га повремено обрадовали неким комадом оружја које би он обавезно предао у државни арсенал. Од нас, деце, волео је да добије цртеже које смо сами направили“.

Али зато се рођендан царице Александре Фјодоровне обележавао балом и свечаном поворком у Петерхофу, који су били толико раскошни да су се људи масовно окупљали да их посматрају, па су 22. јула сви станови за изнајмљивање у Петерхофу били заузети. „Кажу да на дан прославе царичиног рођендана из Петербурга полази шест хиљада кочија, тридесет хиљада пешака и бесконачан број чамаца, и сва ова тушта и тма људи се по доласку у Петерхоф  утабори око дворца“, записао је маркиз Астолф де Кустин.

Притом се Николајев имендан као државни празник обележавао „свечаном службом, балом и званичним ручком у Белој дворани Зимског дворца, где би се обично окупило око хиљаду званица“, пише историчар Леонид Вискочков.

Често је прославу имендана царева и царица пратила свечана смотра пукова на Дворском тргу. Осим тога, имендан је често био „двоструки“, јер је дан небеског заштитника био исти за све чланове породице са истим именом. Зато су Александар II и његов син велики кнез Александар Александрович, будући цар Александар III, посебно свечано и са двоструким бројем гостију прослављали „Александров дан“.