Јосиф Стаљин, Хари Труман и Винстон Черчил у Потстдаму
Getty ImagesСовјетски лидер је нерадо путовао у иностранство. Више је волео да проводи одмор у својој земљи, и да се у њој састаје са страним државницима. Није много волео ни да путује авионом.
У младости му је, напротив, све било обрнуто. У време свог револуционарног рада Јосиф Висарионович (тада се презивао Џугашвили) прилично често је путовао у иностранство. У априлу 1906. године присуствовао је Четвртом конгресу Руске социјалдемократске радничке партије (РСДРП) у Стокхолму, а 1907. године био је на Петом конгресу у Лондону.
У септембру 1912. године, будући „отац народа“ побегао је из сибирског прогонства и преко целе Европе је са фалсификованим документима стигао до Швајцарске, где се срео са Лењином који је тамо био у избеглиштву.
Јосиф Стаљин и Хари Труман у Стаљиновој резиденцији у Нојбабелсбергу током Потсдамске конференције.
Јевгениј Халдеј/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruОткако је 1924. године стао на чело државе, Стаљин је само два пута изашао ван земље. У новембру 1943. је био на конференцији „Велике тројке“ у Техерану, где се сусрео са председником САД Френклином Рузвелтом и премијером Велике Британије Винстоном Черчилом.
Из Москве је отпутовао специјалним возом у Баку и тамо се тешка срца укрцао у војнотранспортни авион Даглас C-47 Скајтрејн (који је САД испоручио СССР-у на основу Закона о зајму и најму) и у пратњи 27 ловачких авиона прелетео Каспијско море да би стигао до Ирана.
Други и последњи пут је отишао у иностранство у јулу 1945. године, на састанак лидера „Велике тројке“ у Потсдам. Због тога је цела железничка траса од границе СССР-а до немачког града у дужини од 828 километара преправљена са стандардног европског на совјетски широки колосек.
На конференцији „Велике тројке“ у Потстдаму.
Fotograaf Onbekend/AnefoУ Стаљиновом специјалном оклопном возу налазило се 70 радника обезбеђења. Испред и иза њега су ишла још два воза са официрима и војницима НКВД-а. Поред тога, за безбедност дуж целе руте специјалног воза било је одговорно 17.000 војника, што значи да је на сваком километру железничке пруге стајало у приправности од 6 до 15 војника.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу