Бескрајна дебата: Ко је започео хладни рат

Виктор Будан/TASS
Откако је хладни рат почео траје дебата о томе да ли су га иницирали Американци или Совјети, а историчари по овом питању још увек нису постигли консензус. Упознајте се са аргументима обе стране.

Приступ историчара питању почетка хладног рата се и у Русији и у Америци мењао током времена. У почетку су обе стране оптуживале једна другу, а затим су покушале да дођу до компромисних теорија. 90-их година, међутим, у САД је дошло до необичног обрта и повратка на послератне позиције.

„Најугледнији историчар хладног рата”

Таква је ситуација са Џоном Луисом Гадисом, истраживачем који важи за „најугледнијег историчара хладног рата”. Професор на Универзитету Јејл и носилац бројних признања, укључујући Пулицерову награду, Гадис је познат као „један од водећих америчких историчара” и саветник Беле куће за време председника Џорџа В. Буша.

Гадис је у почетку тврдио да је сувише кривице сваљено на САД када се ради о узроцима хладног рата да би касније дошао до тврдње да је совјетски вођа Јосиф Стаљин био покретачка снага иза конфликта.

САД – најслободније друштво на свету?

Гадис овако описује разлоге за почетак хладног рата: „Конфликт је настао из амбициозних надања и параноидних страхова Јосифа Стаљина на совјетској страни и из одлучности САД и западних савезника да се супротставе овим амбицијама уколико су оне превазилазиле оно што је совјетска војска добила у Другом светском рату.”

Према овом ставу, САД нису имале избора када су се суочиле са Стаљиновим „амбициозним надањима и параноидним страховима”.

Џон Луис Гадис

По Гадисовом мишљењу, Рузвелт и Черчил су желели послератни договор који је „претпостављао могућност заједничких интереса, чак и међу конкурентним системима.”

Стаљин је, са друге стране, желео само да „обезбеди безбедност своје земље истовремено подстичући ривалитет међу капиталистима”. Он не види могућност за сарадњу и узајамну коегзистенцију и сву кривицу сваљује искључиво на Стаљина.

Амерички историчар такође супротставља две земље као антиподе. Гадис тврди да су „... грађани Сједињених Америчких Држава 1945. године могли веродостојно да тврде да живе у најслободнијем друштву на Земљи”. С друге стране, Совјетски Савез је „на крају Другог светског рата био најауторитарније друштво на целом свету.”

Хладни рат је тако представљен као сукоб између Слободе и Ауторитарности, при чему је ауторитарни вођа очигледно лош момак одговоран за конфликт.

Две фракције у Вашингтону

Са руске стране најјаснији и најдоследнији приказ хладног рата вероватно је дао покојни Валентин Фалин, историчар и совјетски дипломата. Иако је он сматрао да је Америка одговорна за даљи развој ситуације, америчку политику није видео као непријатељску од самог почетка.

Валентин Фалин

Фалин узроке конфликта проналази у Другом светском рату и истиче две тенденције у америчкој политици према СССР-у. Прва се односи на страх од све веће моћи Москве коју је она стицала у борбама са нацистима. Друга је била „приступ остварен на конференцији у Јалти”, а њен циљ је била мирна сарадња САД и СССР-а онако како ју је видео председник Френклин Рузвелт.

Руски историчар наводи Рузвелтове речи из његовог говора пред Конгресом 1. марта 1945. године у којем је он подржао договор из Јалте између САД, Велике Британије и СССР-а: „То не може бити само амерички мир, или британски мир, или руски, француски, кинески. То не може бити мир великих народа или малих. То мора бити мир који почива на заједничким напорима целог света.”

„Велика тројка” на Конференцији у Јалти. На слици: (слева надесно) Јосиф Стаљин, Френклин Рузвелт и Винстон Черчил.

Према Фалину, „свет који је описао Френклин Рузвелт није задовољио очекивања реакционарне фракције у Вашингтону која је постајала све јача”. Када је Рузвелт умро, његов наследник, Хари Труман, није желео да узме у обзир интересе других нација. Већ у априлу исте године он је рекао да „сад то [сарадњу између Москве и Вашингтона] треба прекинути...”

Планови да се бомбардује 100 совјетских градова

Како би илустровао нову и непријатељску политику америчке администрације према Москви која је распиривала пламен хладног рата, Фалин подсећа на војне планове Пентагона. Он наводи податке из Меморандума 329 америчког обавештајног одбора од 4. септембра 1945. године, само неколико дана пре краја рата.

Печурка од експлозије уздиже се 6 000 метара изнад Нагасакија у Јапану, после другог америчког нуклеарног напада 9. августа 1945. године.

У документу се наводи да треба „изабрати 20 најважнијих циљева погодних за нуклеарно бомбардовање у СССР-у и на територијама под совјетском контролом”.

Тада је Вашингтон већ неколико месеци имао атомску бомбу и чак ју је и употребио у Хирошими и Нагасакију. Све до 1949. године СССР није имао нуклеарно оружје. Меморандум је био само први у дугом низу оваквих докумената.

Прочитајте још: Операција „Дропшот“: Kако је Америка планирала да уништи СССР 1957.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“