Колико пута је Стаљин путовао у иностранство?

Совјетски лидер је нерадо путовао у иностранство. Више је волео да проводи одмор у својој земљи, и да се у њој састаје са страним државницима. Није много волео ни да путује авионом.

У младости му је, напротив, све било обрнуто. У време свог револуционарног рада Јосиф Висарионович (тада се презивао Џугашвили) прилично често је путовао у иностранство. У априлу 1906. године присуствовао је Четвртом конгресу Руске социјалдемократске радничке партије (РСДРП) у Стокхолму, а 1907. године био је на Петом конгресу у Лондону.

У септембру 1912. године, будући „отац народа“ побегао је из сибирског прогонства и преко целе Европе је са фалсификованим документима стигао до Швајцарске, где се срео са Лењином који је тамо био у избеглиштву.

Откако је 1924. године стао на чело државе, Стаљин је само два пута изашао ван земље. У новембру 1943. је био на конференцији „Велике тројке“ у Техерану, где се сусрео са председником САД Френклином Рузвелтом и премијером Велике Британије Винстоном Черчилом.

Из Москве је отпутовао специјалним возом у Баку и тамо се тешка срца укрцао у војнотранспортни авион Даглас C-47 Скајтрејн (који је САД испоручио СССР-у на основу Закона о зајму и најму) и у пратњи 27 ловачких авиона прелетео Каспијско море да би стигао до Ирана.

Други и последњи пут је отишао у иностранство у јулу 1945. године, на састанак лидера „Велике тројке“ у Потсдам. Због тога је цела железничка траса од границе СССР-а до немачког града у дужини од 828 километара преправљена са стандардног европског на совјетски широки колосек.

У Стаљиновом специјалном оклопном возу налазило се 70 радника обезбеђења. Испред и иза њега су ишла још два воза са официрима и војницима НКВД-а. Поред тога, за безбедност дуж целе руте специјалног воза било је одговорно 17.000 војника, што значи да је на сваком километру железничке пруге стајало у приправности од 6 до 15 војника.