У савременој Русији се празник породице, љубави и верности званично обележава тек од прошле године. Али, 8. јули није изабран случајно. На тај дан руска православна црква слави Свете супружнике благоверне Петра и Февронију Муромске.
Прича о љубави и заједничком животу овог пара толико се утиснула у свест њихових савременика да је неколико векова касније, средином XVI века, староруски писац написао о њима читаву повест, која представља један од најлепших споменика староруске књижевности.
У суштини све до данас ова повест је готово једини извор података о двоје људи који су баш у доба њеног настанка канонизовани као светитељи Руске православне цркве.
Ова љубавна прича нема класичан почетак о томе како је страст обузела двоје младих. Према легенди, кнез Петар је био брат кнеза Павла, који је владо Муромом, градом 300 километара источно од Москве. Храбри Петар мачем је убио чаробног змаја који је саблазнио братовљеву жену. Али млаз змајеве крви заразио је Петра неизлечивом болешћу. Ниједан исцелитељ није могао да га излечи и млади кнез је силно патио.
Али једном приликом у сну му се укаже да у том и том селу живи обична девојка Февронија која га може излечити. Девојку пронађу и она заиста пристане да излечи кнеза. Довезоше га код ње, јер он више није могао ни да хода. А она одбије сваку другу награду осим кнежевог обећања да ће је кад оздрави узети за жену. Затим Февронија узме мају за хлеб и наложи кнезу да се окупа и њоме премаже све чиреве осим једног.
Кад он то учини, болест заиста мине. Али, стекавши здравље, кнез из гордости одбије да се ожени обичном сељанком. Февронија је, међутим, изгледа предосећала у кнезу ову гордост, па се после кршења обећања њему болест врати из оног преосталог чира. Тада се он горко покаја због своје малодушности и пар се венча.
И мада се већина романтичних прича ту завршава, за Петра и Февронију љубав и искушења тек почињу.
Када му је брат умро, Петар је требало да га наследи и постане владар Мурома. Али локални племићи нису желели да им кнегиња буде обична сељанка и поставили су Петру ултиматум: или да напусти жену или да оде из Мурома. Овога пута избор је за Петра био лак: одустао је од власти и са Февронијом напустио град. Међутим, тешко му је било на срцу, мада га је вољена жена тешила, говорећи му да ће човек који се нада и узда у Бога имати благослов и у том животу и у будућем.
А за то време у граду који је напустио бољари су водили борбу за власт. После неуспешних сукоба ипак послаше по Петра са молбом да се врати и влада. Отада у Мурому сви заволеше и Петра, а посебно Февронију.
У старости супружници су се повукли у манастире, узевши имена Давид и Јефросинија. Договорили су се да ће умрети истог дана и бити сахрањени у истом гробу, како се ни после смрти не би раздвајали.
Међутим, људи нису поштовали њихову вољу, сматрајући да не приличи да се монаси сахрањују у исти гроб. Више пута су њихова тела премештана по разним храмовима, а двапут су се чудом нашла једно поред другог. Тако да су ипак сахрањени заједно поред саборне цркве Рођења Пресвете Богородице.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
