Како Руси бирају имена за децу

Russia Beyond (Photo: Сергеј Фадеичев/ТАСС; Legion Media)
Кроз историју се традиција и мода бирања имена за дете значајно мењала. Хајде да погледамо како су Руси решавали питање давања имена свом тек рођеном детету.
  • Пријавите се на наш Телеграм канал
  • Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
  • Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
  • Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
  • Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

У Русији је уобичајена шала о клинцу са традиционалним именом, као што је Иван, и томе како је он црна овца у школи, јер данас сви његови другови из разреда имају имена која руском уху звуче „егзотично“: Марк, Платон и Мирослав. Такође, девојчица са некада популарним именом Олга, сада је изгубљена међу Аурорама, Атинама и Мијама, која уопште нису руска имена. 

Св. Борис и Глеб, једна од најстаријих икона у Русији нађена у Новгороду и вероватно насликана у Тверу око 1300. г.

Све више руских родитеља преферира западна имена, као што су Симон или Оливија. С друге стране, постоји и тренд да се деци дају архаична словенска име, као што су Свјатогор или Февронија. Са глобализацијом, као и све већим интересовањем за историјску прошлост Русије, данас у истој просторији можете наићи на децу названу и по словенским народним херојима, али и по холивудским звездама. 

Наравно, ствари су биле другачије у прошлости. Како су Руси бирали имена за своју децу деценијама и вековима уназад? 

Утицај религије 

Вековима су Руси имали два имена. Једно је дато при рођењу, а друго при крштењу у православље. Прво је било службено име - оно како се особа звала у животу и које је забележено у званичним документима. Друго, крсно име било је интимније, нека врста тајног имена познатог само Богу. Овим именом би Бог „општио“ са човеком током молитве и црквеног живота. 

У Старој Русији људи нису славили рођендане. Напротив, славили су свој такозвани имендан посвећен свом свецу заштитнику. 

Михаил Фјодорович, први руски цар из династије Романов

Главно правило при избору имена било је да се погледа календар православне цркве и да се види који се светац слави на одређени датум. Сматрало се знаком побожности да се дете назове одређеним светитељским именом, јер се веровало да оно постаје дететов светац заштитник. Стога би свештеник приликом крштења проверио календар и дао детету ново име које је одговарало том датуму. 

Међу аристократијом је било уобичајено користити породична имена као световно име. Ово правило је важило за Рјуриковиче у средњем веку, као и за прве Романове крајем 16. века. Пре владавине Петра Великог (и његовог прихватања европских обичаја и манира), често су коришћена и световна и црквена имена, посебно зато што је Црква била задужена за регистрацију рођених и умрлих. 

Петар I са супругом Катарином, ћеркама Аном, Јелисаветом и Наталијом и унуком (будући Петар II)

„У историјским изворима употреба два хришћанска имена јавља се не само међу припадницима аристократије, већ и међу онима не тако племенитог рода, па чак и ниским чиновницима, трговцима, занатлијама, сељацима и кметовима, удовицама и девојкама, малом децом и старијима“, забележил су научници Ана Литвина и Фјодор Успенски у својој студији о традицији руских хришћанских двојних имена. 

Помама за европским именима

Петар Велики је трансформисао традицију двојних имена и проширио избор имена, укључујући и она у европском стилу. Један од најпознатијих примера је да су се синови Петровог најближег пријатеља Александра Мењшикова звали Петар-Лука и Павел-Самсон. 

Ипак, од касног 17. века па надаље ова традиција је постала мање уобичајена, а почев од цара Алексеја и Петра Великог, руски владари нису користили своја друга имена. Истовремено, велики број странаца је дошао у Русију и покрштавао се, узимајући нова и понекад необична имена. 

Рођено име жене Петра Великог, царице Катарине I, било је Марта Скавронска. Катарина Велика је рођена као Софија. Истовремено, Петар је назвао своје ћерке Јелисавету и Ану, именима која се раније нису користила у династији Романов (и нису добро позната у Русији). Међутим, када су се ове жене попеле на престо, ова имена су постала популарна, и још увек су. 

Стара имена као што су Иван и Василиј, која су била уобичајена међу царевима, више нису била популарна међу владарском породицом, а од 18. века на престолу су била три Петра, Павел, а затим три Александра и два Николаја. Ова имена су на крају постала распрострањена међу обичним људима. 

Совјети прихватају руска имена

Револуција 1917. преокренула је земљу наглавачке, а промене су такође дотакле традицију и трендове избора имена. Као део совјетске антирелигијске кампање, имена више нису била везана за црквени календар, иако су неки верници наставили да то раде тајно без отвореног прослављања имендана. 

Чинило се да нова имена боље одговарају новој совјетској култури. Пре свега, број Владимира (названих по Владимиру Лењину, револуционарном вођи) значајно се повећао, а од 1932. до 1950. Владимир је био међу најпопуларнијим мушким именима. Истовремено су се појавиле неке модификације „Владимира Лењина“. Деца су се звала Вилен (В.И.Лењин), Владлен (женско Владлена) и Нинел (Лењин написано уназад). 

Постојао је и низ других револуционарних имена, нека прилично креативна, али друга прилично чудна. На пример, постојало је ретко, али веома совјетско име „Даздраперма“, скраћени облик од ДаЗдравствует Первое Мая  – Живео Први Мај (Празник рада). „Сталик“, „Сталив“ и „Стален“ су имена настала од Стаљина. А име „Мелс“ настало је од првих слова Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина. Име „Елина“ појавило се након скоро потпуне електрификације СССР-а. 

Деца су називана у част страних комуниста: девојчице су се често звале Роза и Клара (по Рози Луксембург и Клари Цеткин); и дечаци – Карл и Ернст (по Карлу Марксу и Ернсту Телману). 

Клара Цеткин и Роза Луксембург, 1910.

Совјети су такође смишљали креативна имена користећи основне елементе из периодног система - „Радиј“ (Радијум), Волфрам и други. А било је чак и географских имена, попут Волге. После 1961. године и свемирског лета Јурија Гагарина, име Јуриј је постало невероватно популарно, а затим Валентина, у част Валентине Терешкове, прве жене у свемиру. 

Истовремено, совјетска ера је неочекивано подстакла ново интересовање за прошлост Русије, посебно за прехришћанске народне приче и имена која нису уврштена у црквени календар. Поново су се појавила нека застарела словенска имена, попут Свјатозара. 

Зашто је толико грчких имена у Русији

Александар, Алексеј, Анатолиј, Андреј, Василиј, Јевгениј, Николај - сва ова култна руска имена у ствари имају грчко порекло и дошла су у Русију преко превода Светог писма и богослужбених књига. 

Тек када је прошло много година и појавили се домаћи руски светитељи са правим руским именима (Олга, Владимир, Борис и Глеб), онда су се она проширила земљом. 

Ипак, око половине савремених руских имена има грчке корене. Иначе, 2022. године име Александар било је најпопуларније мушко име за новорођенчад (а Софија за девојчице). 

Неки људи, међутим, још увек проверавају имена у црквеном календару. „Када сам помислила на име своје ћерке, проверила сам која се светица слави на датум њеног рођења у календару и није било женског имена. Зато сам изабрала име које ми се допало и само смо обележили још један датум који одговара овом свецу“, каже Јелена, 33. 

Ипак, многи људи бирају имена која им се једноставно допадају или прате традицију давања имена деци по бакама, декама и рођацима. „Зовем се Сергеј, отац ми је био Борис, а деда Сергеј. Желео сам и свом сину да дам име Борис, али мојој жени се то име није допало, па сам изабрао Антон, име мог прадеде. Мој син је одлучио да се не држи ове традиције, па су свом сину дали име у част деде његове жене“, каже Сергеј (63).

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“