Како је Црвена армија користила оружје америчких гангстера у Другом светском рату

У току Другог светског рата СССР је од западних савезника у виду војне помоћи добио преко 150.000 јединица стрељачког оружја. То је било мање од једног процента оружја које је совјетска индустрија произвела током рата, али је и тако мала количина ипак дала свој незнатни допринос победи на Источном фронту.

Американци су послали пиштоље Colt, митраљезе Browning и противтенковске бацаче граната Bazooka, а Британци пушкомитраљез Bren и противтенковске пушке Boys.

Најмасовнија је била испорука аутомата „Томпсон“ (Thompson SMG) – скоро 138.000 цеви, и уз њих 306 милиона метака. Тако су совјетски војници почели да носе легендарно оружје, познато под називом „Томи ган“ или „Чикашка писаћа машина“, које је било цењено у гангстерским круговима САД.

Бандитска „утока“

У прво време оружане снаге САД нису испољавале посебно интересовање за „Томпсон“. Овај аутомат се појавио пред сам крај Првог светског рата, када су складишта оружја била пуна до врха. Поред тога, он је био јак и брзометан, тако да је био ефикасан на блиским растојањима, али је далеко мање успеха имао на већим дистанцама.

Таква карактеристика нимало није сметала органима реда, а ни гангстерима из периода Прохибиције и Велике депресије. На крају је „Томпсон“ постао један од симбола гангстерских обрачуна током 1920-их и 1930-их. Управо овај аутомат је у акцију носио чувени пљачкаш банака Џон Дилинџер.

Аутомат се у Совјетском Савезу први пут појавио 1924. године, када је купљен од САД инкогнито преко трећих лица у Мексику. Тада су моделом Thompson М1921 наоружани граничари, конвоји и специјалне јединице Уједињене државне политичке управе (ОГПУ), тј. тајне полиције Совјетског Савеза, које су водиле борбу против бандита на Кавказу и у Средњој Азији.

Одређену количину овог оружја Москва је тајно послала комунистима у Естонију. Они су га користили у неуспешном устанку против владе у Талину 1. децембра 1924. године.

У служби Црвеној армији

Следећом приликом су се „Томпсони“ у СССР-у појавили 1941. године, када су САД на основу Закона о зајму и најму почеле масовно да испоручују Црвеној армији варијанту M1928A1.

Оружје и муниција су стизали како одвојено, тако и у комплету са другом војном техником која је слата у Совјетски Савез, тј. са тенковима Sherman и Stuart, бомбардерима А-20 или оклопним транспортерима M3 Scout Car. Чак и на џиповима Willys MB и мотоциклима могао се наћи причвршћен овај аутомат са неколико магацина.

У то време су трупе западних савезника већ интензивно користиле „Томи ган“ у борби. Истина, углавном их нису примењивали војници на првој линији фронта, него јединице за специјалне намене, тј. британски командоси, амерички падобранци и ренџери.

„Томпсони“ су почетком рата коришћени на различитим деловима Источног фронта, али ни тамо нису били оружје за прву линију фронта. Разлог је био једноставан – количина метака калибра 11,43 милиметра која је пристизала није била довољна за вођење интензивних борбених дејстава.

Из САД је стигло укупно 138.000 аутомата, а то је била кап у мору у поређењу са шест милиона аутомата Шпагина (ППШ) које је произвела совјетска индустрија и који су у Црвеној армији коришћени као основно оружје овог типа. Фактички је на сваки „Томпсон“ долазило 45 његових совјетских „колега“.

Недовољно добар

Амерички аутомат је био прецизнији од ППШ у појединачној паљби, али је био знатно лошији у рафалној. Поред тога, имао је лошију пробојност. На тестирањима су меци из совјетског оружја пробијали десет редова борових дасака од једног цола (25,4 мм), док су меци из америчког оружја пробијали само пет. Уз све то, ППШ је био лакши и поузданији од прекоокеанског колеге.

„Они код нас нису дочекани оберучке. Мала густина паљбе, мали домет, а и меци тешки, не може човек много да понесе“ – тако је америчке аутомате окарактерисао извиђач Павел Колосов.

Па ипак, „Томи ган“ је пронашао примену и у совјетским трупама. Тенкисти су га радо носили као додатак уз пиштољ ТТ. Њихови окршаји ватреним оружјем били су увек краткотрајни, тако да је обично било довољно и пар оквира са мецима.

Поред тога, носили су их и возачи војних камиона иза линије фронта. Драгоцени ППШ су обично завршавали на првој линији фронта, а у позадини је требало имати некакво оружје за одбрану од диверзаната и пљачкаша.