Које америчке и британске оклопне транспортере је користила Црвена армија у Другом светском рату?

Пре рата СССР практично није радио пројекте за производњу оклопних возила, па је почетак рата против Трећег рајха земља дочекала без њих. Тада су у помоћ Црвеној армији прискочили западни савезници.

САД и Велика Британија испоручили су Совјетском Савезу преко шест хиљада транспортера. Око хиљаду њих били су полугусенични М2, М5 и М9.

Само мањи део полугусеничних оклопних возила упућен је у оклопне и механизоване јединице Црвене армије. Остали су били коришћени за вучу артиљеријског оруђа.

Другачија судбина је задесила британске Универзалне транспортере и америчке М3 „Скауте“. Они су добили прилику да се боре на ратишту.

Универзални транспортер

Universal Carrier

Јавно власништво

Главни оклопни транспортер оружаних снага Велике Британије и земаља Комонвелта могао је да превезе десант од највише пет војника, имао је митраљез калибра 7,7 или 13,9 милиметара и достизао брзину од највише 48 километара на час по уређеном путу. СССР је током рата добио преко две хиљаде оваквих борбених возила.

Током прве половине рата гусенични Универзални транспортери углавном су коришћен за извиђање и осматрање. А пред крај светског конфликта почели су активно да учествују у борбеним дејствима.

Совјетски митраљесци су на оклопним транспортерима пристизали немачке колоне у повлачењу, засипајући их паљбом и бацајући на њих ручне бомбе. „Сећам се како смо на њима јурили Немце, газили их на овим транспортерима...“ – причао је везиста Анатолиј Козлов. 

Universal Carrier

Јавно власништво

Енглеско борбено возило је, по мишљењу совјетских војника, имало доста недостатака: слаба способност кретања по неуређеном терену (посебно зими), брзо трошење гусеница, слабо наоружање и слаба заштита посаде и десанта. Чак и кад би се сагнули, војници су остајали на удару метака и шрапнела.

Десантно одељење возила било је прилично тесно, а осим тога у средини се налазила хауба за мотор, у коју су војници ударали коленима. У топло доба године било је крајње непријатно налазити се овде. С друге стране, зими је таква конструкција била врло погодна, па су командант и возач у паузама из предњег одељења прелазили у десантно да се загреју.

„Скаут“

Скаут

Јавно власништво

Према борбеним карактеристикама амерички оклопни транспортер на точковима М3А1 „Скаут“ превазилазио је британског колегу. Био је наоружан митраљезима калибра 12,7 и 7,62 милиметра, превозио је десант од седам војника и достизао брзину по уређеном путу до 81 километар на час (по неуређеном терену се, међутим, кретао слабије).  

Препоручујемо

Које америчке и британске тенкове је Црвена армија користила у Другом светском рату?

У Црвеној армији је било преко три хиљаде „Скаута“. Као и Универзални транспортери, они су у почетку рата углавном служили као извиђачка возила. Осим тога, њима су се често превозили рањеници или су их користили официри штабова.

Касније су се, захваљујући моћном наоружања и добром прегледу бојног поља који су пружали, амерички оклопни транспортери одлично показали у уличним борбама. Умели су брзо да се пробију до зграде коју је држао непријатељ, а својом ватреном моћи ефикасно су пружали јак отпор.

Команда је често користила брзе „Скауте“ како би се пресекао пут повлачења непријатељу, заузели важни преласци преко река и држали до доласка главнице снага. Америчким оклопним транспортерима често је било поверено чување аутомобила значајних совјетских команданата.  

Маршал Жуков у Берлину

Виктор Темин

За разлику од Универзалних транспортера војници Црвене армије практично нису имали замерки када се ради о поузданом и практичном М3А1. Зато је разумљиво што се у пројекту првог совјетског серијског оклопног транспортера БТР-40 може уочити сличност са америчким моделом.  

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!