Како су совјетски оклопни возови коришћени у Другом светском рату (ФОТОГРАФИЈЕ)

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

1. Многе земље су у Другом светском рату користиле оклопне возове у борбеним дејствима, али је СССР био ненадмашан по овом питању. Када је Вермахт 22. јуна 1941. године извршио инвазију на Русију Црвена армија и трупе Народног комесаријата за унутрашње послове (које су чувале државну границу и позадину) имале су на располагању шездесетак „тврђава на точковима“ које су дејствовале како индивидуално, тако и у склопу засебних дивизиона са по 2-3 воза у сваком.

Archive photo

2. Поред парних локомотива заштићених оклопом ови возови су могли имати и затворене оклопљене платформе са две куполе од тенка Т-34, као и отворене платформе са монтираним артиљеријским оруђима и митраљезима. Тако је, на пример, тешки оклопни воз „Стаљинац-28“, који је бранио Лењинград, од наоружања имао четири топа калибра 100 мм, четири минобацача калибра 120 мм, два зенитна оруђа калибра 76 мм и 24 митраљеза „Максим“ са постољем.

„Стаљинец“

Archive photo

3. Поред платформи са наоружањем оклопни воз је имао и одређени број вагона у којима су били смештени штаб, складишта муниције и материјално-техничких стредстава, радионица, кухиња, итд. Пред почетак борбених дејстава ти вагони би обично били откачени и повучени у позадину на најближу отворену железничку пругу.

„Стаљинец“

Archive photo

4. Оклопни возови су у рату имали задатак да покривају јединице ватром, да прате најважније војне ешелоне и да бране кључне железничке станице и чворове, а такође да се боре против непријатељског десанта. И поред моћног наоружања, „тврђаве на точковима“ су имале релативно слаб оклоп, па су биле врло рањиве под паљбом непријатељске артиљерије и оклопне технике, па чак и авијације, уколико нису имале довољно средстава ПВО.

Archive photo

5. Почетак рата је био прави кошмар за посаде совјетских оклопних возова, јер су ти возови често коришћени као једино средство за покривање одступања јединица Црвене армије. Ако би непријатељу пошло за руком да пресече пругу оклопни воз би био осуђен на уништење. Посада га је дизала у ваздух да воз не доспе непријатељу у шаке. Заплењене возове су Немци обично користили у борби против партизана.

Archive photo

6. СССР је 1941-1942. изгубио 63 оклопна воза, али су нове „тврђаве“ прављене пуном паром још од првих дана рата. Често ти возови нису прављени по истом стандарду, него је коришћено све што је било при руци, укључујући чак и застарело оружје из музеја.

Archive photo

7. Висока ефикасност оклопног воза демонстрирана је у одбрани градова попут Талина и Лењинграда. Севастопољ је осам месеци бранио оклопни воз „Железњаков“, коме су Немци дали надимак „Зелено привиђење“. После муњевитих акција воз се скривао у тунелу где је био изван домашаја непријатељских пројектила и бомби. Сводови тунела ипак нису издржали моћан ваздушни напад и срушили су се 26. јуна 1942. године. Цела посада „Железњакова“ је тамо жива сахрањена заједно са возом.

„Железњаков“

Archive photo

8. После Стаљинградске и Курске битке дошло је до коренитог преокрета у рату и Црвена армија се устремила на запад. Променила се и ситуација везана за оклопне возове. Они више нису играли улогу „камиказа“ и сада су постали моћна подршка у офанзиви. Током целе 1943. године изгубљена су само два оклопна воза, а 1944. и 1945. није изгубљен ниједан.

„Победа“

Archive photo

9. После ослобођења совјетске територије оклопни возови су коришћени у борбама у Европи, с тим што су претходно прилагођени локалним пругама. Одлично су се показали специјализовани зенитни оклопни возови наоружани брзометним зенитним топовима калибра 25 мм и 37 мм, као и зенитним митраљезима ДШК калибра 12,7 мм. Они су великом брзином преваљивали огромна растојања и ефикасно покривали јуришне трупе штитећи их од опасности из ваздуха док не пристигну зенитно-аритљиеријски пукови.

„Москвич“

Archive photo

10. Међу најмоћнијим совјетским оклопним возовима били су „Козма Мињин“ и „Иља Муромец“ (са оклопом дебелим 45 мм). Они су стигли чак до предграђа Берлина. „Муромец“ је пре тих догађаја учествовао и у јединственом двобоју оклопних возова. Он је, наиме, 4. јуна 1944. године на подручју града Ковеља уништио свог немачког „колегу“ за који се у Совјетском Савезу грешком мислило да се зове „Адолф Хитлер“, иако оклопни возови Трећег рајха заправо нису имали никаква имена.

„Козма Мињин“

Archive photo

11. Током целог ратног периода совјетски оклопни возови су између осталог уништили 370 непријатељских тенкова, 712 возила и 344 артиљеријска оруђа и минобацача, и оборили су 115 немачких авиона. Два оклопна воза Црвене армије и три оклопна воза трупа Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД) награђени су Орденом Црвене заставе, док је десет засебних дивизиона оклопних возова добило почасне називе. Сваки четврти борац из посада ових „тврђава на точковима“ добио је државно признање.

Archive photo

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!