Три најопаснија борбена воза у руској армији

Ови возови су некада били најимпресивнија оруђа руских оружаних снага. Њихово наоружање је било последња реч технике, почев од планинских топова па до интерконтиненталних балистичких нуклеарних ракета.

Од почетка прошлог века руска армија је користила железничке композиције у борбеним дејствима на линији фронта.

Воз наоружан нуклеарном ракетом

Борбени железнички ракетни комплекс (БЖРК) „Молодец“, експозиција под ведрим небом Музеја руских пруга отвореног у Санкт Петербургу.

Најопаснији „воз са топом“ био је и остао борбени железнички ракетни комплекс (БЖРК) са интерконтиненталним балистичким ракетама РС-22 који је костарио Русијом с краја на крај носећи оружје спремно да се у сваком тренутку устреми на непријатеља.

Главна предност БЖРК је била његова могућност да стално мења локацију нуклеарног оружја, јер је Русија трећа земља у свету по дужини железничких пруга – њихова укупна дужина је већа од 120.000 километара. Ти возови су били у арсеналу од краја 1980-их и практично су били неухватљиви за непријатељске сателите.

Међутим, чак и такво оружје је имало недостатке.

Лево: Скидање ракете РТ-23 (по класификацији НАТО-а SS-24 Scalpel) у Бершету; десно: БЖРК 15П961 „Молодец“.

„Ракетни возови су били веома тешки (само једна ракета је била тешка преко 110 тона). Вукле су их три локомотиве. После сваког проласка пругом екипа сервисера је морала да излази на терен и ојачава насипе. То је иритирало руководиоце Министарства саобраћаја“, рекао је за портал Russia Beyond Дмитриј Литовкин, пензионисани пуковник и војни аналитичар информативне агенције ТАСС.

По његовим речима, возови са ракетама РС-22 путовали су земљом од 1984. до 1994, када су укинути у складу са споразумом о смањењу нуклеарног наоружања. Садашњи Споразум о ограничавању стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ-3) предвиђа да Русија и САД имају по 700 активних носача (подморница, стратешких бомбардера и интерконтиненталних балистичких ракета) и још по 100 у складиштима, док нуклеарних бојевих глава може бити највише 1.550.

У Русији су се 2013. године појавили планови да се део ракетних система скине са дежурства како би се на шине вратио БЖРК нове генерације „Баргузин“. Министарство одбране је у децембру 2014. године изабрало ракету РС-24 „Јарс“ као оружје овог система. Један воз ће носити шест ракета. Оне стају у обичне теретне вагоне што омогућава да се БЖРК добро маскира у великом броју железничких композиција.

Међутим, економска криза средином 2010-их је поништила планове војног врха тако да је новац за „Баргузин“ преусмерен на изградњу ракета „Авангард“ за укопане лансирне силосе.

„Хунхуз“

У Првом светском рату је Руска империја имала четири композиције типа „Хунхуз“.

 Оклопни воз „Хунхуз“ са десне стране отпозади. Кијев, 1. септембар 1915.

Свака се састојала од парне локомотиве серије „О“ и двеју платформи са по две осовине. На њима се налазило по 12 трофејних аустријских митраљеза „Шварцлозе“ калибра 8 мм, и по једна покретна купола са планинским топом калибра 76,2 мм из 1094. године. Оклоп од челичних листова дебљине 1,2-1,6 цм био је више него довољан да заштити 94 члана посаде од паљбе из стрељачког оружја.

Руска армија је интензивно користила железничке композиције у борбеним дејствима на линији фронта све док није 1918. године иступила из Првог светског рата.

„Железњаков“

Најпознатији борбени воз из доба Великог отаџбинског рата (1941-1945) учествовао је у биткама за Севастопољ.

Посада противавионског топа „Лендера“ калибра 76,2 мм на оклопном возу „Железњаков“, април 1942.

Композиција је носила назив „Железњаков“. То је било оклопљено чудовиште са пет топова калибра 76 мм, два минобацача калибра 82 м, четрнаест митраљеза „Максим“ калибра 7,62 мм и два тешка митраљеза ДШК калибра 12,7 мм. Све је то било смештено на четири платформе.

Ова аждаја је имала оклоп дебео 30 милиметара. И поред све своје тежине могла је да развије брзину од 50 километара на час.

Немачка армија је композицији дала назив „зелено привиђење“ јер би воз изненада изронио однекуд, осуо паљбу на непријатељске утврђене положаје и убрзо затим нестао без трага. Скриван је у тунелима пробијеним у стенама, и у уским планинским пукотинама. Једном је Немцима пошло за руком да уђу композицији у траг и пронађу где се налази, па је авијација бомбардовала ту локацију и тако се обрушио тунел у коме су се налазили руски војници.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Више занимљивих садржаја пронађите на Russia Beyond на српском
Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнајете више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“