Стаљинградска Мадона: Како је лекар немачке војске нацртао икону

Јавно власништво
Курт Ројбер је почео да црта како би лакше подносио страхоте рата. Нашавши се унутар најкрвавије битке у историји човечанства, створио је своју Стаљинградску Мадону.

Немац Курт Ројбер најпре је постао свештеник, а затим лекар. На јесен 1939. године мобилисан је у састав Вермахта. У војсци је почео да црта и доживео озбиљну душевну трансформацију. Нашавши се у епицентру најкрвавије битке у историји човечанства код Стаљинграда 1942. године, Ројбер је угљем нацртао Мадону са Христом на полеђини школске географске карте и оивичио је натписима: „Светлост. Живот. Љубав.“

Стаљинградска Мадона

„Сива маса без људског достојанства“

Рођен 1906. године у породици евангелистичке вероисповести, Курт Ројбер је на инсистирање родитеља стекао духовно образовање и постао свештеник у селу Вихмансхаузен недалеко од Хесена. Али у детињству је сањао о томе да буде лекар и зато је већ као свештеник стекао медицинско образовање, а на јесен 1939. године је мобилисан у састав Вермахта.

Стаљинград, 1942.

Не зна се да ли је Ројбер био убеђени нациста. Његови ставови су се, као и многих Немаца, мењали током рата. 1941. године кући је писао да ће совјетска армија убрзо бити поражена, а становништво на окупираним територијама је називао „сивом масом без људског достојанства, која нема снаге за опоравак.“ Али само годину касније лекар је почео другачије да размишља: „Упознао сам дивне људе... Колико је бујица крви и суза, мучења душе и тела прошло кроз ову земљу...“

На јесен 1942. године Ројбер је добио одсуство, али су га позвали назад у јединицу два дана пре него што је немачка војска опкољена. Тако се Ројбер нашао у епицентру најкрвавије битке у историји човечанства – у Стаљинграду. Према различитим проценама, на обе сукобљене стране ове битке је убијено, рањено и нестало око 2,5 милиона људи (Немачка и њени савезници су заједно са заробљеницима изгубили око 1,5 милиона војника).

Стаљинград 23. августа 1942. након немачког бомбардовања

Икона на полеђини школске карте

За време рата Курт је начинио преко 150 цртежа. Али најпознатији је настао у Стаљинграду, уочи католичког Божића 1942. године. То је једноставан цртеж угљем на полеђини школске географски карте: Мадона, потпуно умотана у вео, држи у рукама новорођеног Христа. „Када су се врата отворила и моји другови ушли, стали су као укопани у побожној тишини, затечени сликом која је висила на глиненом зиду, испод које је горео пламен на цепаници забијеној у земљани зид. Читав божићни празник протекао је под утиском те слике и речи које су је окруживале: светлост, живот, љубав“ – записао је он у дневнику.

Након што је совјетска војска опколила Стаљинград, Немци су наставили да добијају помоћ из ваздуха, а део војника је чак евакуисан. Међу евакуисанима нашао се и рањени Ројберов друг, коме је уметник дао своје цртеже. Сам Курт Ројбер је доспео у заробљеништво и преминуо 1944. године.

Заробљени немачки војник у Стаљинграду

Лекарева породица која је добила ове радове касније их је поклонила Цркви посвећеној сећању на цара Вилхелма у Берлину. Тамо се Стаљинградска Мадона налази и данас, а њену копију је добила католичка црква светог Николе у Волгограду (некадашњи Стаљинград).

Стаљинградска Мадона у цркви посвећеној сећању на цара Вилхелма у Берлину

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Сазнајте још:

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“