Стаљинградска Мадона: Како је лекар немачке војске нацртао икону

Немац Курт Ројбер најпре је постао свештеник, а затим лекар. На јесен 1939. године мобилисан је у састав Вермахта. У војсци је почео да црта и доживео озбиљну душевну трансформацију. Нашавши се у епицентру најкрвавије битке у историји човечанства код Стаљинграда 1942. године, Ројбер је угљем нацртао Мадону са Христом на полеђини школске географске карте и оивичио је натписима: „Светлост. Живот. Љубав.“

„Сива маса без људског достојанства“

Рођен 1906. године у породици евангелистичке вероисповести, Курт Ројбер је на инсистирање родитеља стекао духовно образовање и постао свештеник у селу Вихмансхаузен недалеко од Хесена. Али у детињству је сањао о томе да буде лекар и зато је већ као свештеник стекао медицинско образовање, а на јесен 1939. године је мобилисан у састав Вермахта.

Не зна се да ли је Ројбер био убеђени нациста. Његови ставови су се, као и многих Немаца, мењали током рата. 1941. године кући је писао да ће совјетска армија убрзо бити поражена, а становништво на окупираним територијама је називао „сивом масом без људског достојанства, која нема снаге за опоравак.“ Али само годину касније лекар је почео другачије да размишља: „Упознао сам дивне људе... Колико је бујица крви и суза, мучења душе и тела прошло кроз ову земљу...“

На јесен 1942. године Ројбер је добио одсуство, али су га позвали назад у јединицу два дана пре него што је немачка војска опкољена. Тако се Ројбер нашао у епицентру најкрвавије битке у историји човечанства – у Стаљинграду. Према различитим проценама, на обе сукобљене стране ове битке је убијено, рањено и нестало око 2,5 милиона људи (Немачка и њени савезници су заједно са заробљеницима изгубили око 1,5 милиона војника).

Икона на полеђини школске карте

За време рата Курт је начинио преко 150 цртежа. Али најпознатији је настао у Стаљинграду, уочи католичког Божића 1942. године. То је једноставан цртеж угљем на полеђини школске географски карте: Мадона, потпуно умотана у вео, држи у рукама новорођеног Христа. „Када су се врата отворила и моји другови ушли, стали су као укопани у побожној тишини, затечени сликом која је висила на глиненом зиду, испод које је горео пламен на цепаници забијеној у земљани зид. Читав божићни празник протекао је под утиском те слике и речи које су је окруживале: светлост, живот, љубав“ – записао је он у дневнику.

Након што је совјетска војска опколила Стаљинград, Немци су наставили да добијају помоћ из ваздуха, а део војника је чак евакуисан. Међу евакуисанима нашао се и рањени Ројберов друг, коме је уметник дао своје цртеже. Сам Курт Ројбер је доспео у заробљеништво и преминуо 1944. године.

Лекарева породица која је добила ове радове касније их је поклонила Цркви посвећеној сећању на цара Вилхелма у Берлину. Тамо се Стаљинградска Мадона налази и данас, а њену копију је добила католичка црква светог Николе у Волгограду (некадашњи Стаљинград).