Борис Скосирјев је након револуције 1917. године напустио Русију и провео две године у британској армији. Затим је путовао по Европи, варао људе, крао и истовремено радио за британску обавештајну службу. Живе је на рачун љубавница и пратио политичко стање у Европи.
Патуљасту кнежевину Андору су у то време потресали немири, народ је био незадовољан управом шпанског епископа од Урхела који је ограничио бирачка права.
Скосирјев је понудио модернизацију Андоре, укидање пореза, привлачење страног капитала, отварање банака и казина, развој туризма и спорта. Сви ти предлози су се допали локалној самоуправи Андоре, Савету долина, и она је прогласила Скосирјева краљем Борисом Првим.
Епископ од Урхела био је револтиран због одлуке да се у Андори отвори казино, и у штампи је жестоко критиковао Скосирјева. Каталонска гарда је убрзо ухапсила Скосирјева због ранијег кршење миграционих закона и краљ је протеран.
Мора се рећи да су Скосирјевљева залагања била испред свог времена. Андора после Другог светског рата је постала земља са туризмом као највећим извором прихода, банкама којима је обезбедила значајне пореске олакшице и поверљивост, рекордер са једном од најнижих стопа пореза на приход у Европи.
Сазнајте више: Десет дана на краљевском трону