Дан када Стаљин умало није минирао и потопио московски метро
Разлог тога био је стравичан пораз совјетске војске у борбама код Вјазме првих дана октобра. Тада је преко 380.000 војника убијено и рањено, а око 600.000 је заробљено. Немцима је пут према Москви практично био отворен.
15. октобра 1941. године донета је одлука о евакуацији индустријских и административних ресурса Москве. А све што није могло да се евакуише требало је уништити. И подземну железницу, свакако.
„Метро затворити. У року од три сата понудити предлоге његовог уништења, објекте уништити на било који начин“, говорило се у наређењу народног комесара одговорног и за подземну железницу Москве Лазара Кагановича (московски метро је прво носио име Кагановича, да би 1955. био назван по Лењину).
На станици „Мајаковска“ 1941.
Аркадий Шайхет/МАММ/МДФ/russiainphoto.ruНоћу између 15. и 16. октобра започела је демонтажа покретних степеница, минирање метро станица, а поједине делове је требало потопити.
Али већ сутрадан Државни комитет за одбрану је преиначио одлуку и радници су почели да поправљају штету коју су сами успели да нанесу.
Већ у седам увече тог 16. октобра 1941. возови су се регуларно кретали свим линијама московског метроа.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу