Како је у СССР-у пропагирано пријатељство међу народима

Пријатељство међу народима било је један од стубова на којима је стајао мултинационални Совјетски Савез. У ову фразу уткани су јединство и једнакост, сарадња и узајамна помоћ, добра воља и заједнички интереси, заједнички рад, и наравно, слобода и независност свих народа СССР-а. Сви заједно су чинили једну монолитну заједницу која се звала „совјетски народ“.

Као национална идеја, пријатељство међу народима који су живели у СССР-у током Великог отаџбинског рата је добило на значају и постало питање од првостепене важности.

То пријатељство (а заправо интернационално јединство) било је промовисано као кључ војног успеха СССР-а, јер су житељи свих република морали да бране своју заједничку отаџбину. Совјетска пропаганда позивала је народе да гаје пријатељство и братски ратују раме уз раме, и то је чинила користећи сва доступна средства – кинематографију и публицистику, поезију и прозу...

Израз „пријатељство међу народима“ је после победе у рату постао камен темељац на коме се градило совјетско друштво. Али он није подразумевао асимилацију свих народа у једну општу нацију. Напротив, инсистирало се на интернационализму, на мултинационалној заједници.

Истовремено, пријатељство међу народима није било ограничено само на Совјетски Савез. Оно је имало глобални карактер, јер је СССР интензивно неговао пријатељске односе са многим земљама света, пре свега са оним у којима је на снази био социјалистички модел развоја.

Тако је 1957. године Москва била домаћин Шестог светског фестивала омладине и студената који је одржан под слоганом „За мир и пријатељство“. На њему су учествовали делегати из 130 земаља.

И наравно, ту кључну друштвену идеју СССР-а требало је у сваком погледу ојачати и учврстити.

Стога је она овековечена у називима улица и тргова, научних и културних институција, државних симбола и награда.

Химна Совјетског Савеза

Крајем 1943. године Комунистичка партија је усвојила Државну химну СССР-а. Аутор текста био је Сергеј Михалков, а музику је написао Александар Александров. Први рефрен гласи овако:

Слава ти, Отаџбино наша слободна,

Јединствени бедеме пријатељства народа!

Од 1956. у наредних 20 година химна је интонирана без речи, због Стаљиновог имена у њој. Зато је 1977. руководство СССР-а одлучило да преради химну, па је Стаљиново име избачено. Међутим, „пријатељство народа“ је остало и у току извођења химне изговарано је чак три пута.

Слава ти, Отаџбино, наша слободна,

Сигурни бедеме пријатељства народа!

Лењинова партија, сила народна,

Ка тријумфу комунизма нека нас води!

Фонтана „Пријатељства међу народима“ на ВДНХ

Велелепна фонтана подигнута је 1954. године поводом отварања Сајма достигнућа народне привреде (ВДНХ). Првобитно је било планирано да се зове „Златни сноп“, али је ипак посвећена кључној идеји совјетског друштва.

У центру фонтане су златно снопље пшенице и сунцокрети, а унаоколо су женске фигуре у народним ношњама. Има 16 фигура – толико је 1954. године било савезних република.

Универзитет пријатељства међу народима (савремени Руски универзитет пријатељства међу народима, РУДН)

Универзитет је основан у Москви 1960. године како би пружио помоћ земљама Азије, Африке и Латинске Америке које су се крајем 1950-их и почетком 1960-их ослободиле колонијалне зависности.

Универзитет је 1961. добио име по Патрису Лумумби, првом премијеру Демократске Републике Конго.

Прве његове дипломе добило је 228 стручњака из 47 земаља. Универзитет је 1975. одликован орденом Пријатељства међу народима.

Орден Пријатељства међу народима

Награда је установљена 1972. године поводом 50. годишњице оснивања СССР-а.

Додељује се првенствено за заслуге у јачању пријатељства и братске сарадње социјалистичких народа и народности.

Ордене нису добијали само совјетски грађани, већ и странци.

Поред тога, оликована су и предузећа и организације, новинске агенције и универзитети, региони и градови.

Топоними и објекти широм земље

Велики и мали објекти су били посвећени пријатељству међу народима, и таквих објеката је било и у Москви, и у многим савезним републикама и републикама РСФСР-а.

Негде су то мозаички панои и споменици, негде насеља, авеније и улице, хидроелектране и станице метроа, концертне дворане и музеји.