5 важних чињеница о Куликовској бици

Битка је заиста била великих размера

Учесници војно-историјског фестивала „Куликово поље“ 2022.

Алексеј Куденко/Sputnik

Према најновијим историјским истраживањима, монголски војсковођа Мамај је могао да окупи од 70.000 до 90.000 ратника и крене на Русе. Међутим, није их све повео у Куликовску битку – два месеца касније он је кренуо са својим трупама на кана Токтамиша. Како тврде историчари, у Куликовској бици је могло да учествује 20.000-30.000 војника Златне Хорде.

Знатно је теже проценити бројност руске војске, јер су сви руски извори преувеличавали број учесника ове велике битке. Према мишљењу историчара Андреја Амелкина и Јурија Селезњова, Дмитриј Донски је на Куликово поље извео такође око 30.000 војника. Била је то заиста једна од највећих битака средњег века, која се по бројности ратника могла поредити са битком код Поатјеа (732) између Франака и Арапа или битком код Азенкура (1415) између Енглеза и Француза, и, свакако, са Бојем на Косову.

У бици су на страни Руса учествовали и људи који никада раније нису ратовали

Репродукција слике „Јутро на Куликовском пољу“ Александра Бубнова из колекције Третјаковске галерије.

Павел Балабанов/Sputnik

Дмитриј Иванович (Донски), велики кнез московски и владимирски, прогласио је на својим подручјима „свеопшту мобилизацију“, тако да су у одбрану руске земље, раме уз раме са професионалним ратницима, стали и људи који никада раније нису ратовали. Овим речима то потврђује летопис: „Многи пак Московљани не бејаху раније у биткама, па угледавши многу војску татарску уплашише се и опраштаху се од живота“.

На Мамајевој страни се борила европска пешадија

Гравира. Канова војска, 1979-1980, Алексеј Шмаринов

Музеј-резерват „Куликово поле“

Међу Мамајевим трупама извори помињу учешће „Фрјага“ (староруски назив за људе из Јужне Европе романског порекла, најчешће Италијане). Након што су Византијско царство поразили крсташи 1204. године, на обалама Црног мора су се појавиле многе италијанске трговачке колоније. Италијани су били познати у Европи по својим војним вештинама, и Мамај је могао да ангажује њихову пешадију наоружану копљима, о чему пише хроника: „И тако усташе и копља положише... сваки на рамена оног испред себе, у предњим редовима [копља] беху краћа, у задњим – дужа“. Није, међутим, јасно да ли су „Фрјази“ заиста учествовали у бици. Можда су само чували Мамајев штаб.

Велики кнез Дмитриј Донски за длаку је избегао смрт у боју

„Донски на Куликовом пољу“, В. К. Сазонов, 1824.

Руски музеј

Велики кнез Дмитриј Иванович укључио се у битку са првим пуковима који су кренули у јуриш. Скоро одмах је рањен и збачен са коња. Ратници који су га бранили убрзо су пали од непријатељске руке, а сам кнез је задобио много удараца у стомак и груди. Спасао га је метални оклоп и верижњача. Успео је да се извуче из битке прса у прса и примири у храстовој шуми. Од рана више није могао да седне на коња.

Победа је извојевана захваљујући тактици преузетој од ратника Хорде

Минијатура „Једна епизода битке на Куликовом пољу“ из Илустроване рукописне хронике из доба Ивана Грозног, средина 16. века. Лист 181.

Рудолф Кучеров/Sputnik

У време Куликовске битке Руси су већ 140 година били под влашћу Хорде и многи руски кнезови су учествовали у војним походима заједно са ратницима Хорде. Када су Руси стигли на Куликово поље, у борбену формацију се постројило пет пукова: велики пук, пукови десног и левог крила, истурени пук и стражарски пук. Међутим, исход битке одлучио је пук скривен у заседи у храстовој шуми. Он је ушао у бој у одлучујућем тренутку, кад то Монголи нису очекивали. Тако је монголско-татарска војска у 13. веку напала руске земље и у биткама је односила победу управо захваљујући својој тактици и борбеним формацијама. Руси су за 150 година научили да примењују ту тактику против освајача и победили су их.

„После Куликовске битке“, скица, Валентин Серов, 1895.

Државни историјски музеј

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!