Претурајући по фондовима старог петербуршког „Арсенала“ крајем 1850-их, историчар Флорентиј Павленков пронашао је топ с почетка 17. века. Дугачак је 155,6 цм, тежак 315,5 кг, а пречник цеви му је 69 мм. Унутрашњост цеви је ожљебљена и пуни се са задње стране где је затварач. Ово откриће је невероватно јер су у то време сви топови били са глатком цеви и пунили су се са предње стране цеви. Али још су невероватније речи изливене на топу.
На задњем делу оруђа назначена је година ливења – 1615, приказан је грб Московске државе – двоглави орао са штитом на грудима, а на штиту Свети Георгије Победоносац. Око цеви исписано на латинском стоји: „Magno Domini Tzari et Magno Duchi Michaeli Foedrowits Omnium Ursorum“, што у преводу значи: „Великом самодршцу цару и великом вођи свих медведа Михаилу Фјодоровичу“.
Наравно, натпис о „вођи свих медведа“ последица је грешке оружара. Натпис је требало да се заврши речима „Omnium Russorum“, што би значило „целе Русије“. Али неко је пермутовао слова и уместо речи „Russorum“ написао „Ursorum“, а „urs“ на латинском значи „медвед“. Флорентиј Павленков је претпоставио да је грешку направио руски мајстор „јер није био довољно писмен и слабо је познавао латински језик“. У том случају, писао је Павленков, „врло је могуће да ливење овог оружја припада руском оружару и тада ће заслуге за проналазак ожљебљене цеви бити у нашој потпуној и недељивој својини“.
Чињеница је да су се топови са ожљебљеном цеви појавили у Европи тек крајем 17. века, а Русија је почела да прави своје топове тек за време Павленкова, тј. у другој половини 19. века. Павленков и Николај Бранденбург, који су први проучавали порекло овог топа, претпоставили су да је он руски. Тако је топ све до 1950-их био изложен у Петропавловској тврђави као први топ на свету са ожљебљеном цеви, направљен у Русији. Топ је 1900. представљен на Светској изложби у Паризу. „Овај топ је најстарији од свих познатих топова са ожљебљеном цеви, који се пуни са задње стране где је затварач“, писало је у каталогу изложбе.
Прве озбиљне сумње везане за атрибуцију топа изнели су совјетски историчари током 1950-их. У то време је оружје уклоњено са изложбе у Петропавловској тврђави док се не разјасни његово порекло, јер „оно може бити на нашој изложби само ако је руско“, преноси мишљење радника музеја историчар Владимир Галкин.
Тек 2010-их се проучавања топа латио познати историчар артиљерије Алексеј Лобин, који је открио нови извор. Наиме, топ се помиње у „Двинском осликаном списку из 1702. године“ (то је списак утврђења и топова Архангелска и тврђава у његовој близини) као „бакарно пуковско оруђе немачког ливења“. Није назначено да ли се цев пунила са стране затварача и да ли је имала жљебове.
Проучавање оружја, како примећује Владимир Галкин, још није завршено. Међутим, историчари сада предлажу следеће.
Највероватније је да ово оруђе није направљено у Русији. Натпис на латинском у дативу показује да је топ могао бити направљен у Европи као поклон за Михаила Фјодоровича, а на то упућује и податак из Двинског списка да је он „немачког ливења“. Када су га примали на поклон, руски поданици су можда приметили, а можда и нису, ту смешну „грешку у писању“, али је топ био вероватно превише вредан поклон да се одбије.
Исти извор („Двински осликани списак“) наводи на претпоставку да топ у почетку није имао жљебове у цеви и механизам за пуњење са задње стране, те да је све то додато касније, у 18. веку. Међутим, засада су то само претпоставке које се морају потврдити или оповргнути.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
