Претурајући по фондовима старог петербуршког „Арсенала“ крајем 1850-их, историчар Флорентиј Павленков пронашао је топ с почетка 17. века. Дугачак је 155,6 цм, тежак 315,5 кг, а пречник цеви му је 69 мм. Унутрашњост цеви је ожљебљена и пуни се са задње стране где је затварач. Ово откриће је невероватно јер су у то време сви топови били са глатком цеви и пунили су се са предње стране цеви. Али још су невероватније речи изливене на топу.
Војноисторијски музеј артиљерије, инжењерије и везе
На задњем делу оруђа назначена је година ливења – 1615, приказан је грб Московске државе – двоглави орао са штитом на грудима, а на штиту Свети Георгије Победоносац. Око цеви исписано на латинском стоји: „Magno Domini Tzari et Magno Duchi Michaeli Foedrowits Omnium Ursorum“, што у преводу значи: „Великом самодршцу цару и великом вођи свих медведа Михаилу Фјодоровичу“.
Прича о старом топу
Војноисторијски музеј артиљерије, инжењерије и везе
Наравно, натпис о „вођи свих медведа“ последица је грешке оружара. Натпис је требало да се заврши речима „Omnium Russorum“, што би значило „целе Русије“. Али неко је пермутовао слова и уместо речи „Russorum“ написао „Ursorum“, а „urs“ на латинском значи „медвед“. Флорентиј Павленков је претпоставио да је грешку направио руски мајстор „јер није био довољно писмен и слабо је познавао латински језик“. У том случају, писао је Павленков, „врло је могуће да ливење овог оружја припада руском оружару и тада ће заслуге за проналазак ожљебљене цеви бити у нашој потпуној и недељивој својини“.
Војноисторијски музеј артиљерије, инжењерије и везе
Чињеница је да су се топови са ожљебљеном цеви појавили у Европи тек крајем 17. века, а Русија је почела да прави своје топове тек за време Павленкова, тј. у другој половини 19. века. Павленков и Николај Бранденбург, који су први проучавали порекло овог топа, претпоставили су да је он руски. Тако је топ све до 1950-их био изложен у Петропавловској тврђави као први топ на свету са ожљебљеном цеви, направљен у Русији. Топ је 1900. представљен на Светској изложби у Паризу. „Овај топ је најстарији од свих познатих топова са ожљебљеном цеви, који се пуни са задње стране где је затварач“, писало је у каталогу изложбе.
Друга страна медаље
Војноисторијски музеј артиљерије, инжењерије и везе
Прве озбиљне сумње везане за атрибуцију топа изнели су совјетски историчари током 1950-их. У то време је оружје уклоњено са изложбе у Петропавловској тврђави док се не разјасни његово порекло, јер „оно може бити на нашој изложби само ако је руско“, преноси мишљење радника музеја историчар Владимир Галкин.
Тек 2010-их се проучавања топа латио познати историчар артиљерије Алексеј Лобин, који је открио нови извор. Наиме, топ се помиње у „Двинском осликаном списку из 1702. године“ (то је списак утврђења и топова Архангелска и тврђава у његовој близини) као „бакарно пуковско оруђе немачког ливења“. Није назначено да ли се цев пунила са стране затварача и да ли је имала жљебове.
Проучавање оружја, како примећује Владимир Галкин, још није завршено. Међутим, историчари сада предлажу следеће.
Војноисторијски музеј артиљерије, инжењерије и везе
Највероватније је да ово оруђе није направљено у Русији. Натпис на латинском у дативу показује да је топ могао бити направљен у Европи као поклон за Михаила Фјодоровича, а на то упућује и податак из Двинског списка да је он „немачког ливења“. Када су га примали на поклон, руски поданици су можда приметили, а можда и нису, ту смешну „грешку у писању“, али је топ био вероватно превише вредан поклон да се одбије.
Војноисторијски музеј артиљерије, инжењерије и везе
Исти извор („Двински осликани списак“) наводи на претпоставку да топ у почетку није имао жљебове у цеви и механизам за пуњење са задње стране, те да је све то додато касније, у 18. веку. Међутим, засада су то само претпоставке које се морају потврдити или оповргнути.