Документарни филм који је о њему снимљен носи назив „Човек који је спасао свет“, али Станислав Петров је био скроман совјетски официр и инсистирао је на томе да се његово јунаштво преувеличава, да је он једноставно „био на правом месту у право време“.
То се догодило 26. септембра 1983. у затвореној војној бази Серпухов-15, где се налазио командни центар система за рано откривање лансирања интерконтиненталних балистичких ракета. Петров је био у својој смени када је систем обавестио официре да је лансирано шест америчких ракета. Ако је Вашингтон заиста притиснуо дугме, то је значило да почиње нуклеарни рат.
Односи двеју нуклеарних суперсила у то време били су готово катастрофални. Само три недеље пре овог случаја СССР је изнад Сахалина оборио корејски Боинг који се удаљио од своје путање читавих 500 км и ушао на територију Совјетског Савеза. Амерички медији су одмах после овог инцидента назвали СССР „империјом зла“, а председник Роналд Реган се залагао за борбу против ње. С обзиром на узајамне претње, нуклеарни рат је деловао као нешто што се заиста може догодити.
Петров је требало да процени јесу ли САД заиста лансирале ракете или нису. Његов компјутер је рекао да јесу, и на свих 30 нивоа система је потврђено да је напад извршен. Имао је само 15 минута да то саопшти претпостављенима.
Да је поверовао компјутерима он би јавио совјетским властима да узврате пуном мером и униште готово половину становништва САД. То би био почетак Трећег светског рата.
Није поверовао...
Сазнајте више: Кад су трептале црвене лампице